Virus lokalpatriotizma se širi Šumadijom

Bilo je samo pitanje trenutka kada će politička grupacija Zajedno za Kragujevac napraviti iskorak i krenuti u formiranje političke stranke, sa većim geografskim ambicijama. Očigledno su procenili da je sada pravi trenutak da valorizuju svoju političku prednost nastalu iz veoma ubedljivog rezultata na poslednjim lokalnim izborima. Jedno vreme su se dvoumili dokle da dobace, a onda su stali na regionu Šumadije, kao logično zaokruženoj demografskoj celini, jer je Kragujevac epicentar svih privrednih i kulturnih dešavanja ovog regiona.

Ima li opozicije u avionu?

 

Kako u teoriji, tako i u praksi, na kvalitetan politički život u jednoj sredini bitno utiče nivo političke zrelosti opozicije. Građani Kragujevca i svi učesnici društveno-političkog života konstatuju prilično razočarano, da od perioda novoformirane vlasti posle izbora 2008. godine opozicije u Kragujevcu praktično nema.

Uprkos činjenici da je vladajuća skupštinska većina neverovatno stabilna, da su skoro tri četvrtine „na ovu stranu“, to ne znači da kragujevački politički život ne treba da ima opoziciju koja bi svojim vidjenjem političko-privrednih procesa u gradu, doprinela neophodnom sučeljavanju mišljenja, iz čega bi proizašao samo dobitak za Kragujevčane. U tehnici je poznato jedno: bez negativne povratne sprege ne mogu da opstanu sistemi, što bi se žargonski reklo: lako se otimaju kontroli.

Fejsbuk za fina strujanja u političkom loncu

„Facebook“ je trenutno najraširenija socijalna zajednica na Internetu i činjenica da je nastala kao proizvod „Laboratorije za tehniku ubeđivanja“, jasno govori u kakve se svrhe može koristiti. Milioni su pohrlili da se učlane, a samo iz Srbije ima trenutno registrovano oko 145.000 članova. Prevashodno su članovi sa godinama  2x i 3x tj. onih koji bi najviše da promene svet. Eto prilike za političare da, još jednim divnim i nevidljivim instrumentom, čuju glas naroda i saslušaju bazu, kako bi mogli da steknu još više pristalica. Procenjuje se da je među ovom populacijom i najviše izbornih apstinenata, pa eto dobre moderno tehnološke prilike za „direktnu“ Internet animaciju, prevshodno mladih, za politiku i glasanje.

I RADIKALIZAM U VIŠE KOLONA

U kragujevačkom političkom lokalnom loncu, posle postizbornog i letnjeg mirnog otkuvavanja na maloj vatri, počelo je malo da se zakuvava.

Podela SRS na državnom nivou sigurno će se odraziti i na lokalnu političku scenu, tim pre što je Tomislav Nikolić, naš sugrađanin i najmarkantnija politička figura iz ovih krajeva u poslednjoj deceniji . Dok su se drugi uglavnom delili svesno i ciljano , Srpska radikalna stranka je to uradila na najbrutalniji način, ali bilo kako bilo, to je za njih dobro i protiv njihove volje. Za demokratske stranke će ovo biti novi i teži izazov da zaustave radikalizam u dve kolone, tako što će pre doći  FIAT i približiti nas Evropi.

Demokratski centralizam u Kragujevcu

Princip funkcionisanja političkih partija nazvan „demokratski centralizam“ najviše su ranije koristili komunisti, ali se on sa svim svojim manama i prednostima pojavljuje i sadašnjoj političkoj praksi. Koliko god da je izvikan, da simulira pravu demokratiju i da je guši,  u unutarstranačkoj organizaciji može da bude i plodotvoran. Demokratija je preduslov i osnov centralizma, a centralizam je uputstvo i rezultat demokratije. Na demokratskom centralizmu se insistira kako bi se unutar partije stvorili politički uslovi za ostvarenje kombinacije centralizma i demokratije, discipline i slobode. Njegovo osnovno pozitivno načelo „svi mogu da sučeljavaju  argumente  dok se demokratski ne dogovori, a onda svi centralistički sprovode usvojene stavove sa istim žarom i odgovornošću“ najbolje se pokazalo na prethodnim lokalnim izborima u Kragujevcu. Oni koji su ga poštovali i postigli su zavidan rezultat, a oni koji to nisu, pogotovo prvi deo postulata, ostali su kratkih rukava po pitanju učešća u vlasti.

Povratak otpisanih

Na uzburkanu političku scenu Kragujevcu, posle majskih izbora, vratile su se dve stranke, koje su bile potpuno marginalizovane u prethodnom mandatu. Kao stranke na ivici cenzusa, mnogi su smatrali da i nisu bitan činilac političkog života Kragujevca. Zahvaljujuću veštoj političkoj stratergiji, koaliciji sa najjačima, uspele su ne samo da produže politički život (što je najčešće jedini cilj sklapanja predizbornih koalicija), već da se nametnu kao mogući značajan faktor i u budućnosti kragujevačke političke scene. S obzirom da se radi o strankama koje vode uvek agilni Dinkić i revolucionarni Drašković, noseći koalicioni partneri su se ugovorom ipak obezbedili da oni ne mogu da formiraju sopstveni odbornički klub, kako bi obuzdali moguće narasle političke ambicije ovih, na republičkom nivou, još uvek vrlo važnih političkih činilaca.

PORAZ OBIJAČA PRAGOVA

U političkom marketingu poslednjih godina u predizbornim kampanjama sve više se koristila taktika „od vrata do vrata“, gde tobož treba da se lično obratite biračima jako im stežući ruku.

Možda je to i davalo rezultate kada izbori nisu bili često, pa je taj gest kandidata bio i simpatičan i ličnim pritiskom nešto i donosio. Mnogi su tu metodu smatrali plodotvornom,  zato što je ona „nevidljiva“ za političke protivnike, a u politički život je uvedena zato što je navodno na nekim izborima donela neočekivanu pobedu laburistima u Londonu.  Ovaj put u skorašnjim izborima, ta metoda nikom nije donela nove glasove, a nekima je možda čak i oslabila rezultat. Po ko zna koji put političari su pobedili aktiviste.

Neumoljiva politička matematika

Izbori su jedino merilo političkog rada, egzaktan i nesporan rezultat biračkog raspoloženja. Osvojeni broj glasova sasvim jasno pokazuje razmišljanje biračkog tela u Kragujevcu i verno odslikava šta glasači misle o dosadašnjem, ali i budućem razvojnom putu Srbije i Kragujevca. Trostruko veći broj glasova liste br. 1 na parlamentarnim izborima u Kragujevcu od liste sa istim nazivom u lokalu, daje za pravo liderima „ZAJEDNO“ da su potpuno opravdali ulaganje demokratskog vrha države u budućnost Kragujevca. Ponovo se često čuje rečenica iz prvog teksta ovog bloga („Vladajući u lokalnom loncu“), da Veroljub Stevanović može da izgubi izbore samo ako ne bi bio živ. On je još jednom dokazao da je pravi narodni tribun ovih krajeva, ključna politička figura i jedini koji može da stvori sinergiju različitih lokalno-političkih interesa. Verovatno uvodeći i DS i SPS u lokalnu vlast sa sobom, jer može šta god hoće (rezultat mu to dozvoljava), obezbedio je sebi ulogu političkog stožera centralne Srbije.

IZBORNE KALKULACIJE ZA PARLAMENTARNE IZBORE

Mnogo je prognoza ishoda  predstojećih izbora, koje mnogi nazivaju referendumskim, sudbonosnim, prelomnim, itd. U svakom slučaju, mnogo toga u Srbiji će zavisiti od konačnih izbornih rezultata.

Naravno, svako od nas ma svoju kombinaciju, koju će neki probati da unovče u kladionicama, ali za ovu priliku, podsetimo se kako su se izjasnile tri renomirane agencije, kojima svakako neće biti svejedno ako njihova procena bitnije odstupi od rezultata izbora.

Da li je 1+2 jednako 1?

Kako se približava kraj političke kampanje u Srbiji za parlamentarne i lokalne izbore, tako je Kragujevac u sve većoj žiži zbivanja i prema samom toku događaja predstavlja mesto preloma između dve potpuno strateško-politički podeljene strane.

Kragujevac je postao pravi politički epicentar ovih izbora i ključno mesto na kojem proevropska politička grupacija želi da pokaže svoje pravo opredeljenje . Uz činjenicu iz prošlih vremena, po kojoj od autoindustrije posla ima u celoj Srbiji za preko 300.000 radnika, onda je dolazak (povratak) FIAT-a pravi vetar u leđa evropejcima nedelju dana pred same izbore. Vrlo je važno napomenuti da FIAT nije firma za zloupotrebu u političkom marketingu, pa njihove stavove treba uzeti prilično ozbiljno i shvatiti da će to što su rekli, na sreću biti i odrađeno u Kragujevcu i Srbiji.

Značke u političkoj funkciji

Svi pretendenti na funkcije nosilaca vlasti u Srbiji, a pogotovo u Kragujevcu, se trude da pred izbore budu što više među biračima, na tribinama, razgovorima za okruglim stolovima, na sajamskim štandovima, sportskim borilištima ili direktnim obraćenjem putem medija. Ono što bode oči jesu relikti nekih pomalo zaboravljenih vremena. Stariji se sećaju da je početkom 80-tih gotovo cela nacija nosila zlatno-žute značke sa prepoznatljivim potpisom „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. Nešto kasnije, sredinom te decenije, u gradu na Lepenici „tražila se značka više“ – ukrštena nacionalna i američka zastava, kao simbol snažne podrške i ponosa na prodor Yuga na tržište SAD. A onda su došla neka druga vremena i ideološka i marketinška obeležja na reverima postala su prava retkost. Viđala su se samo u retkim i izuzetno svečanim prilikama, najčešće u obliku malog bedža sa lentom…

KO TO TAMO RUŠI?

Pre neki dan predstavljen je Nacrt zakona o političkim strankama, koji bi trebalo da konačno uozbilji političku scenu i da zameni mnoge anahrone odredbe iz još uvek važećeg Zakona o političkim organizacijama iz 1990. godine.
Tako, na primer, trenutno se u zvaničnom registru vodi ukupno 612 političkih organizacija, od kojih njih 556 kao aktivno, iako praksa jasno pokazuje da je taj broj neuporedivo manji.
Zatim, umesto sadašnjeg rešenja da se sa svega 100 potpisa može osnovati stranka, ubuduće će biti potrebno najmanje 5.000 potpisa, a što se tiče postojećih, one će nastaviti sa radom, ali uz obavezu da izvrše preregistraciju u roku od godinu dana od početka primene zakona. Očekivanja su da će svega dvadesetak postojećih stranaka to uspeti da učini, dok će ostale po sili zakona biti izbrisane iz registra.
Tekst Nacrta se može preuzeti sa sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www.drzavnauprava.sr.gov.yu), a prvi okrugli sto planiran je za 18.april, tako da se tek očekuje temeljnija analiza predloženih rešenja.

Politički fenomen BRESNICE 3

Počelo je pravo zahuktavanje političkih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore 11. maja 2008.

Ono što mogu da konstatujem na samom startu je da više preovlađuje duh lokalnih, nego parlamentarnih izbora, što posebno odgovara strankama sa jakim lokalnim programima, a manje globalnim strankama koje se drže visoke državničke politike.

Za sada, u Kragujevcu, kao politički adut je i dalje aktuelan uvek plodonosan asfalt, ili nešto grandiozniji projekat – zatvoreni bazen, nego što birači razmatraju pitanje Kosova i puta u Evropu. Zbog toga su na lokalnim elektronskim medijima i dalje najpopularnije posete mesnim zajednicama, gde se šalje usko lokalna poruka biračima. Iako takve manifesticije koliko god da su slabo posećene (maksimalno pedesetak građana i to uglavnom partijskih sledbenika – „članova“, ranije je bilo prikriveno, sada većina svoje značke) zbog velikog medijskog publiciteta u večernjim lokalnim TV emisjama i dalje su važan deo programa svih izbornih štabova, kao poruka brige o svakom sokaku grada Kragujevca.

Kao i ranije, a i sada primećujemo je da veliki broj stranaka počinje lokalnu kampanju gostovanjem u mesnoj zajednici Bresnica. I to ni jedan, ni dva, već tri, tj. u MZ BRESNICA 3. Zašto?

Niskoletači ili albatrosi?

LOKAL vs. GLOBAL

Ulazimo u period najsloženije političke kampanje posle 2000. godine. Posebna specifičnost ovih izbora je istovremeno održavanje i parlamentarnih i lokalnih izbora, pa će se i načini pridobijanja birača od pojedinačih stranaka i novoformiranih politčkih koalicija razlikovati. Insistiranje na pojedinačnim kvalitetima odborničkih kandidata biće potisnuto u drugi plan u odnosu na političku ideologiju kojoj pripadaju, pa će lokalci imati dodatni zadatak da proguraju svoje usko teritorijalne vizije, pod sloganom „gledaj globalno, razmišljaj lokalno“.

LJUBAV I POLITIKA

Da li davanje potpisa rođenom bratu ili voljenoj osobi, znači dati mu glas i na izborima? Šta će da prevagne, da li odnos prema čoveku zbog dobrote i ljubavi, ili prema političkoj ideologiji kojoj se pripada? Da li će neko omrznuti sebi bliskog, ili voljeno biće, samo iz razloga što pripada drugoj političkoj opciji? Da li će kumovi prestati da se posećuju zato što su na različitim odborničkim listama? Da li će proraditi zavist, pa ne glasati za svoju ideologiju, zato što je tu konkurent koji je uspešniji?

S’ one strane duge

Nikad nisam bio u Rusiji, niti u SSSR-u i ne nameravam, nikad nisam video Tita Maršala niti mi je žao zbog toga, nikad nisam bio komunista, al voleo bi da zavirim na sastanak nekog Politbiroa CK ili kakvog sličnog organa, baš bih voleo. Znam kako funkcioniše većina demokratskih stranaka, znam odlično kako to izgleda unutra, kad je kampanja, kad se izbori dobiju, kad se izbori izgube, al’ u poslednje vreme mnogo se pitam kako to izgleda kod radikala i socijalista, sve mi se čini da nije isto kao kod ovih.

Koaliciona pregrupisavanja

Što bi rekao Vib, naš čuveni humorista i aforističar, da kod nas godine mogu da budu rodne, kišovite, ovakve ili onakve, ali su zato sve, bez izuzetka, ISTORIJSKE.

Tako je izgleda i sa izborima. Ponovo nam, pored prvomajskih praznika, stižu još jedni istorijski, presudni, odlučujući, referendumski, jednom rečju – „biti ili ne biti“, izbori.
Ponovo smo obasuti uveravanjima stranaka da, što se njih lično tiče, za njih nisu uopšte važni ni lični, pa ni stranački interesi, već samo državni, nacionalni, egzistencijalni…

U susret (izbornom) proleću

Bliži se proleće, a bliže se i izbori. Još jedni, lokalni – sigurno, a verovatno i… I jedno i drugo, vidljivo je na svakom koraku. U dvorištima procvetale jagorčevine i rane kajsije, a u prigradskim naseljima asfaltira se »k`o posle bombardovanja«. Neimari putogradnje imali su u poslednjoj februarskoj sedmici prave udarničke dane. Moćne građevisnke mašine brujale su i valjale tone asfalta, kao da se bližio Đurđevdan, a ne Zadušnice. Posebno su »targetirani« pravci prema prigradskim i seoskim grobljima. Trebalo je zahvalnim potomcima omogućiti da lakše stignu do grobova svojih predaka. Nije važno što se ne stavljaju ivičnjaci, što nisu regulisani propusti i kanali, što je širina asfalta samo tri metra – važno je da, ne samo sin ili unuk, već i i snajka iz varoši izađe na grobno mesto pokojnog svekra ili deke, a pri tom ne iskalja nove čizme ili cipele na štiklu. Zbog rodbine i komšiluka…

Kragujevac 2028.

Radnici ranije posrnulog a sada ponovo uspravljenog džina, Zastave, u novim vozilima marke Fiat i Opel kupljenih po vrlo povoljnim kreditima, ponosno špartaju novo izgrađenim i asfaltiranim ulicama svojih prigradskih naselja. Deca istih tih radnika rastu u toplim novogasificiranim domovima (obzirom da od Rusa sada dobijamo 30% jeftiniji gas) i udišu čist vazduh obzirom da su na svim Zastavini i Toplaninim dimnjacima postavljeni filteri najnovije generacije ( koji su inače poklon vlade Sjedinjenih Američkih Država).

Decentralizacija ili dezintegracija – pitanje je sad

Pre neki dan, u Kragujevcu je održana zanimljiva debata na temu: «Ekonomska decentralizacija kao osnova ravnomernog regionalnog razvoja.Dva gosta, Aleksandar Popov (Centar za regionalizam, Novi Sad) i Miroslav Prokopijević (Centar za slobodno tržište, Beograd), upoznali su prisutne sa problemima u kreiranju savremenog koncepta decentralizacije i regionalizacije države.

I pored svih obećanja političkih stranaka, posebno posle demokratskih promena 2000. godine, praktično se ništa nije učinilo, ako u to ne računamo široku lepezu izgovora da „još nije momenat“, „s obzirom na ovu situaciju“, „nisu se stekli neophodni preduslovi“ i tome slično.

POČELO KUVANJE U LOKALNOM LONCU

U susret majskim lokalnim izborima i uticaj globalne državne politike na lokalne izbore

Svi akteri političkog života u Kragujevcu su svoje aktivnosti trenutno usmerili na razmatranje globalne državne situacije, što je i normalno kada nam se otima jedan deo teritorije, što je suštinski istorijski bitno. Ali, svaka stranka se sprema da od sredine marta i zvanično proglasi početak izborne kampanje,predstavljajući svoje političke programe i kandidate za odbornike. S obzirom na specifičnu situaciju u kojoj se država nalazi, sigurno je da će odnos političkih činilaca prema globalnoj državnoj politici uticati na rezultate loklanih izbora početkom maja 2008. godine. U kojoj meri će to biti izraženo, pitanje je koje sebi postavljaju svi šefovi izbornih štabova političkih stranaka u Kragujevcu, ali sigurno je da tu prevashodno utiče i odnos međunardnog faktora prema Srbiji. Da razmotrimo kakva je politička scena neposredno pred start lokalnih izbornih kampanja u Kragujevcu.

KOSOVO.

Matematičko modeliranje pobede ili olovka piše srcem

U nedelju na Svetog Jovana, što bi neki rekli kad im vreme nije , održaše se predsednički izbori u Srbiji. Od samog zaključivanja izborne liste činilo se da je ovogodišnja trka uozbiljena, bar po broju prijavljenih kandidata. Od njih devetoro, dvojica su imala želju i ambiciju da pobede, dvojica da promovišu svoju politiku, jedan čini se nagovoren od drugih da trči i da svima pomalo kvari igru, svesno rizikujući da postane kolateralna šteta, a u motive ostalih nemam želju da ulazim.

Građani Srbije, a i našeg grada pokazali su veliku zrelost ovaj put, ne samo velikom izlaznošću, već i samim izborom kandidata. Pod ovim podrazumevam svest građana o ulozi i značaju, kao i doživljavanju predsednika, kao nekog ko predstavlja zemlju u svetu, kao zaštitnika nacionalnih interesa, kao nekog ko sprovodi spoljnu politiku zemlje, kao simboličnog vrhovnog komandanta vojske, kome se predaju raporti, kome se salutira, što bi rekli monarhisti, ništa više no suveren u parlamentarnoj monarhiji.

Predizborni konvoji

Sa velikim čudjenjem posmatrali smo konvoje autobusa i vozila koji su pratili Bogoljuba Karića na prošlim predsedničkim izborima. Čak su ih mnogi prebrojavali, kako bi procenili koliko je tačno u dvorani Šumadija bilo zaista naših sugradjana koji daju otvorenu podršku ovom kandidatu, a koji procenat ima parkirani konvoj. Tada su svi mislili da je to bitno, zaboravljajući da milionski televizijski auditorijum zanima samo populistička što masovnija scena prepuna onih koji podržavaju neku političku ideju. Bila je to prva pokazna vežba kako propagadna mašinerija puni sale u svim gradovima, jer gledalac (birač) podleže psihologiji mase. Konvoji podrške su dali novu komponentu i to veoma važnu jednoj političkoj kampanji. Tada je to rezultiralo vrlo dobrim rezultatom, pa je ovaj metod podgrejavanja izbornih strasti ka odredjenoj opciji/kandidatu u punom jeku kampanje preuzet od strane svih učesnika naše političke scene. I to ne samo da je preuzet, nego i usavršen, na opšte zadovoljstvo autoprevoznika.

Podsećanja: Od „ZAJEDNO“ na ovamo (treći deo)

Meteorolozi su možda zabeležili vrelije leto u Srbiji nego li te 2000-te godine, ali ni do dan danas na političkoj sceni kako tadašnje SRJ, tako i našeg grada nije bilo vrelije. Posle godina bombardovanja, poplava, razaranja i opšte nemaštine, zavladao je kao nikad dosad neviđen državni teror u smislu progona političkih protivnika, okvalifikovanih kao izdajnika, vođen rukom jedne klike pod imenom JUL, a koji su sebi dali za pravo da prekim sudovima očiste žito od kukolja u zemlji Srbiji, baš kao što su to radili njihovi preci pedesetak godina ranije.

SVETLOST nije samo posmatrač

„Nisi umro, ako ne piše u Svetlosti“, važilo je nekad. A i sada je tu negde. S druge strane, pitanje je i da li si politički živ, ako duže nisi predmet neke od rubrika u ovom listu. Jedini kragujevački nedeljnik, list «Svetlost», bez obzira na sve političke turbulencije uspeva da ostane informativno glasilo Kragujevčana i da istrajava na svom prepoznatlljivom stilu. Činjenica je da tiraž nije kao u vreme pokojnog direktora Paje Ćirovića, kada je išao i do deset hiljada, ali treba uzeti u obzir i da su bila druga vremena. «Svetlost» je novina koja voli da se uzme sa tudjeg stola i ide od ruke do ruke, tako da se zaista opravdano smatra da je broj čitalaca «Svetlosti» najmanje pet puta veći od količine prodate na kioscima. Meni je draže da je uzmem od kolportera na ulici, ima u tome nekog rituala.

Dođite u… Petrovac

Na ovim stranicama, udobno smešteni u svom toplom domu, možete da pročitate zanimljiva promišljanja u vezi lokalnih i dr. političkih zbivanja, ili, još bolje, da saopštite i sopstveno mišljenje na slobodno izabranu temu. To je doprinos savremenih komunikacionih tehnologija. Naravno, na isti način možete i da pročitate najnovija izdanja vodećih svetskih glasila, posetite najveće svetske biblioteke, pratite najinteresantnija sportska takmičenja, pronađete obilje informacija na bilo koju temu koja vas u datom trenutku zanima, proverite stanje na svom bankovnom računu, pa čak i da kupujete izabrane artikle iz svih krajeva sveta…

Ali ako poželite da proverite stanje svojih obaveza za utrošenu električnu energiju, e to – neće moći!

Uloga lokalnih TV stanica u kragujevačkom političkom životu

Sukob interesa u trouglu političari – mediji – birači

I pored opšte saglasnosti da su izbori za zajednicu važan društveni posao, interesi zainteresovanih strana nisu isti. Naprotiv,oni često mogu biti suprotstavljeni. Izborni učesnici imaju interes da birače ubede da će baš oni najbolje ostvariti interese gradjana, bolje nego njihovi rivali, da se predstave u što boljem svetlu i da medije iskoriste na što efikasniji način za svoje potrebe. Interes birača je da jasno razaznaju suštinske razlike medju onim što im nude kandidati i da dobiju informacije koje će im u tome pomoći, pogotovo one koje se tiču mogućnosti realizacije i posledica odredjene politike. Realno naš birač želi preko medija da dobije i informaciju šta ne valja kod onih za koje ne želi da glasa, da bi imao opravdanja za svoj izbor. Komercijalni mediji pogotovo teže da što više zarade od političkog reklamiranja i da emituju što više reklamnih spotova ili drugih komercijalnih izbornih sadržaja. Mediji u službi javnog interesa nastoje da u skladu sa principima profesije pouzdano i autonomno izveštavaju o izbornim dogadjajima i učesnicima, što uključuje i analitički pristup o celokupnim izbornim dešavanjima. Postoji i treća vrsta medija, koji sami sebe nazivaju medijima od opšteg interesa, a u biti se radi o medijima koji sprovode ili daju prednost određenoj političkoj opciji i njihov interes se poklapa sa interesom te političke opcije. Obezbediti odgovarajuću ulogu medija u ovom procesu nije lako. U stvari, nijedan od preovladjujućih oblika izborne komunikacije – besplatne oficijelne promocije, debate, plaćeno reklamiranje, redovno novinarsko obaveštavanje o dogadjajima važnim za izbore – nije bez dilema.

Filozof u lokalnom loncu

Generacije s’ kraja 60-tih pamte ga kao vunderkinda iz Gimnazije, čiji su godišnji izveštaji, a naročito one strane koje sumiraju pobednike sa raznih takmičenja, prepune njegovog imena i prezimena. Početkom 90-tih sećamo ga se sa javnih emisija radio «FAK-a» kod Krsta. Oni koji su odlazili u SKC na književne večeri, govorili su o mladom «čupavom» filosofu i pesniku, kao čoveku koji se izdvaja od drugih, a oni koji su čitali kritike neke nove knjige, prepisivali su u svoje beležnice ono što bi on napisao o tom delu.

Ono što je sam Saša Milenić napisao o knjizi Nenada Krge „DAMARI STVARNOG“, umnogome postavljaju algoritam njegovog kasnijeg političkog delovanja,

Sve je biznis i pomalo politika

U SAD je trenutno u jeku kampanja za predsednika države. Hilari Klinton je jedan od ozbiljnih kandidata da se vrati u Belu kuću, i osim što je elokventna i šarmantna i što je Klinton (brend), i što vrlo snažno prenosi stavove svojih demokrata, najvažniji faktor je da u tim prostorima Bil Klinton, ovaj put u ulozi supruga, važi kao najsposobniji za prikupljanje novca od velikih kompanija za finansiranje kampanje. „Gradac“ je poslovno udruženje vlasnika kapitala, preduzetnika Čačka, koji zapošljavaju preko stotinu radnika, znači vrlo ozbiljnih kompanija. Zar stvarno neko može da pomisli da bi Velimir Ilić uspeo u politici, da iza sebe nije imao podršku ove organizacije, koja je jača od mnogih privrednih komora i umnogome odredjuje pravce razvoja moravičkog okruga. Ima još mnogo primera, koji sugurno dokazuju da interesi krupnog kapitala umnogome odredjuju politička dogadjanja.

PODSEĆANJA: Od „Zajedno“ na ovamo(deo drugi)

(Za potpuno razumevanje ovog teksta, molim pročitajte deo prvi – niže na ovoj stranici)

…Nakon bombardovanja i poplava u jesen te 1999-e godine, počela je još jedna drama na političkoj sceni Srbije. Demokratska opozija Srbije ponovo je posle raspada „Zajedno“ imala  potrebu ujedinjavanja i to je realizovala kroz „Savez za promene“ koga je činilo 20-tak manjih stranaka, nevladinih organizacija i udruženja, ali bez SPO-a, koji je bio u svojim problemima posle atentata(tada niko nije pominjao taj termin osim njih samih), na Ibarskoj magistrali. Tako je izborna problematika ostala u drugom planu, a pitanje lokalne uprave u trećem. Takvim razvojem događaja politička dramatizacija se pomerila na tačku na kojoj vladaju rastuće sumnje, umesto da se odvija u polju mogućih sporazuma i traženja izlaza. Glavna tema nisu bili izbori nego pitanje elementarne sigurnosti ljudi. Konfrotacija na takvoj tački uvek je opasnija od konfrotacija oko klasičnih političkih pitanja.

Vlatko u lokalnom loncu, odavno

Demokratska stranka u Kragujevcu se pozicionirala vrlo stabilno u kragujevačkom životu i sugurno je da njihovi planovi, delovanje i ljudi zaslužuju posebnu pažnju. Dragan Planić, kao prvi čovek ove prilično brojne lokalne političke grupacije je perspektivan ali za sada ne dovoljno zastupljen   političar, iako se dobro nosi kako sa opozicionim delovanjem u Skupštini grada tako i sa svojom sve većom infrastrukturom. Dosta mu olakšava kompletan posao što iza sebe ima jednog Vlatka Rajkovića, koji je sigurno svidjalo se to nekima ili ne kragujevački politički brend.

Vlatko Rajković je bivši gradnačelnik grada Kragujevca, pre toga potpredsednik Skupštine opštine Kragujevac izabran tada iz redova odbornika, i to kao jedini iz tadašnje koalicije Zajedno koji je pobedio u prvom krugu glasanja . U legendarnoj pobedi DOS-a  bio je nosilac izborne liste za Kragujevac i poslanik u Saveznoj Skupštini.Na unutar stranačkim izborima bio je kandidat za potpredsednika stranke i to na listi koju je vodio Zoran Živković, ali kako je prošao Živković tako je i Vlatko, da li je tu bila pogrešna procena ili svojevrstan otpor jednoj po njemu pogrešnoj politici centrale, za koju se unapred znalo da pobeđuje, još nije do kraja obelodanjeno.

Uloga političke afere u promociji male opštine

Jedna ozbiljna ekipa ljudi sedi i dogovara se kako da napravi medijski bum u cilju promovisanja svog političkog programa. „Treba nam AFERA!“ bio je glavni zaključak ove iskusne grupe. Tako to rade profesionalci. A amateri prave afere iz neznanja, nesposobnosti, preambicioznosti, netrpeljivosti i alavosti. Bilo kako bilo jedna afera, na izgled mala, dobila je republički publicitet i opštinu Knić izdigla u sam vrh popularnosti, trenutno ali dovoljno.

BREAKING NEWS: „ U opštini Knić ugrožena ljudska prava!“. Kajron na B92, prilozi u svim informativnim emisijama javnog servisa, tema mnogih tribina po čitavoj zemlji. Jedan muški poduhvat da ambiciozni potpresednik skupštine Knić, smeni svoju predsednicu za vreme porodiljskog bolovanja, izbacio je opštinu Knić u sam vrh srpskih zbivanja.

Stragarci u igri detekcije

Malo stariji još uvek dobro pamte popularni kviz Kviskoteka i čuvenu igru detekcije, u kojoj igrači treba da prepoznaju koja od više osoba je prava, i autentično se predstavlja( sećate se: „Ja sam Nikola Kalabić, geometar iz Valjeva“). Ovih dana u Stragarima podno Rudnika, odakle nam dolazi voda Bistra,  odvija se kolektivna  igra detekcije medju meštanima.

Molim predstavite se:

Stranka 1.: “Mi ćemo doprineti razvoju varošice”,

stranka 2.: “Mi ćemo doprineti razvoju varošice”, itd.

Što kroz priču uz kaficu, što kroz deljenje propagandnog materijala  po kućama, lokalni politički junaci u ovoj šumadijskoj varošici ovih dana najavljuju blagi početak kampanje.

PODSEĆANJA: Od « Zajedno « na ovamo (deo prvi)

Većina političkih analitičara, a bogami već i istoričara se slaže, da je najbolja predizborna koalicija stranaka napravljena u postkomunističkom vremenu u Srbiji, koalicija Zajedno iz 1996.godine. Iako teškom mukom sastavljena, ona nanosi prvi ozbiljan izborni udarac režimu Slobodana Miloševića i na talasu pobede artikuliše ogromnu energiju u odbranu iste, uvodeći tako u zemlju Srbiju jedan novi način borbe, režimu nepoznat, a svetu vrlo simpatičan.

Ko god da je kriv za njen raspad, nosiće pred licem istorije veliko breme krivice, zbog posledica i po državu i po narod, koje su zadesile Srbiju poslednjih godina minulog veka, a zbog propuštene šanse da se na krilima uspeha, režimu zada poslednji udarac septembra 1997.godine.

Da li znate odbornika iz svog kraja?

          Na ovo pitanje veliki broj anketiranih odgovorio je ne, a nisu baš sigurni da li je to bitno ili ne, za razvoj njihove mesne zajednice. Mnogi nisu sigurni ni da li imaju odbornika iz svog kraja. Ovde ne uzimamo u obzir stranačke prvake koji su mnogo više nego samo  odbornici.Po proporcionalnom sistemu, još uvek važećem za lokalne izbore, u redove odbornika se biraju kandidati na predlog stranaka koje su prešle cenzus na izborima (trenutno tri posto). Političke stranke gledaju da se na što bolji način prezentuju lokalnoj javnosti u gradskom  parlamanentu i zato mnogo brinu ko ih predstavlja, jer tu zaista ima i ozbiljnih stručnih razmatranja. Ipak politički subjekti  ne mogu da se odupru pretenzijama svojih najzaslužnijih aktivista, pa je izbor odbornika filigrantski veoma osetljiva stvar, jer treba napraviti kompromis: lojalnost i/ili  stručnost. Sasvim sigurno je to osetljivije pitanje  i od izbora kandidata  za poslanike u narodnoj skupštini , gde je taj filter mnogo gušći i svodi se na par ličnosti, uglavnom partijskih lidera. 

       Slavoljub Bradonjić-Brada iz Sušice, Milan Marković-Miša iz Grbica,  Slađan Rakić iz Iline Vode,  Ivica Samailović iz Beloševca i Raka iz Ugljarevca(pobedio sa 68:0 !), a na prethodnim izborima Radiša Mirčetić-Lisac iz G.Jarušica te Mića Mijailović iz Desimirovca(četiri puta ponavljani izbori, a on svaki put pobeđivao ubedljivije) su pravi primeri lokalnih odbornika koji svojim marljivim radom na terenu, medju svojim najbližim sugradjanima, na pravi način obavljaju svoju ulogu predstavnika narodne lokalne vlasti.

Kako će(mo) ih birati ?

            Izbora će biti, neće biti. Biće već u decembru, ili će biti kad se steknu (zakonski i dr.) uslovi. Biće istovremeno ili… Na razrešenje ovih dilema svakako nećemo dugo čekati. Ustavne odredbe i izborni rokovi ipak obavezuju. U svakom slučaju, ako ne do kraja godine, najdalje do naredne jeseni imaćemo predsedničke, pokrajinske, ali i lokalne izbore.

            Kada je u pitanju izbor lokalnih predstavnika narodne vlasti, mnogo interesantnije pitanje, od termina održavanja, je pitanje izbornog sistema po kome će odbornici i predsednici opština (gradonačelnici) biti birani. Prema sadašnjem modelu, odbornici se biraju po proporcionalnom, a predsednici opština po dvokružnom većinskom sistemu. Da li će tako biti i na narednim izborima, zavisi od Zakona o lokalnim izborima i Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno od političke volje ili dogovora trenutnih aktera republičke vlasti.

            Na izborni sistem lokalni birači ne mogu da utiču. Ali njihov stvarni uticaj na (adekvatan) izbor svojih predstavnika u lokalnom parlamentu umnogome zavisi i od izbornog sistema. Postojeći proporcionalni sistem odgovara samo političkim strankama, i to pre svega velikim i dobro organizovanim, zato su ga one i kreirale. Lokalni izbori služe im kao simulacija ili kao korektiv odnosa političkih snaga na republičkom nivou. Zato se najčešće i održavaju odvojeno od izbora na republičkom nivou.

Čija je zadužbina autoput Kragujevac – Batočina ?

            Kada sopstvenim automobilom, ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, krenete iz Kragujevca od raskrsnice „Carina“ dolinom reke Lepenice u pravcu Batočine, ne možete se oteti utisku zadovoljstva i uživanja u vožnji, pa makar to trajalo i samo nekih 3-4 min. Nova deonica „auto puta“, kako ga u marketinške svrhe nazivaju lokalni politički lideri, a kada korisnici izraze zabrinutost zbog mogućnosti uvođenja  naknade za korišćenje, koriguju se pa kažu da to i nije auto put u pravom smislu reči, već magistralni put prvog reda, zaista je saobraćajnica od neprocenjivog značaja za grad na Lepenici i njegove žitelje, ali još više za one koji u ovaj grad dolaze, bilo u turističku posetu ili sa namerom da u nekadašnjoj „dolini gladi“ započnu neki ozbiljan posao.

Lekar, advokat, pisac ili inženjer

Škola za profesionalne političare u Srbiji, znamo, ne postoji. Ipak često čujemo da se uz neku javnu ličnost pripiše  termin školovan političar.Pitam se da li je školovan političar automatski time što je postao lekar, pravnik ili inženjer, iako u političkom životu još nije identifikovan? Naravno – da ne, gore pomenuti epitet kod našeg naroda predstavlja sinonim za osobu talentovanu za oratorstvo, naraciju, polemiku, demagogiju…

U Kragujevcu  imamo dve vrste istaknutih političkih „lidera“:

• Prve, koji su oduvek bili obdareni pomenutim vrlinama, pa je to neko u stranačkoj mašineriji prepoznao i izgurao ih u sam vrh i pred lice javnosti.
• Druge, koji su se nekako domogli vrha, pa onda uzeli knjige(„Ars retorika“), kasete(TV duel Šešelj-Čanak), diskove(„Ako Srbija stane“), ne bi li sve one osobine koje su urođene, stekli sada, kad su se krvavom borbom izborili za vođe!

Internet i lokalni politički život

Kragujevac: od grada  oskudice do društva obilja informacija 

Poslednjih nekoliko godina grad Kragujevac je umnogome tehnološki napredovao i po tome se svrstava u zaista vrlo razvijene sredine. I sam broj korisnika Interneta raste iz dana u dan. Statistika kaže da više hiljada ljudi ima instaliran adsl ili kablovski Internet, a sigurno desetak hiljada korisnika Interneta koji imaju  svoju e-mail adresu. Još ako dodamo poslovne i univerzitetske primene vidimo je da broj konzumanata svakodnevnih informacija elektronskim putem vrlo veliki. Sve je veći broj onih koji ne gledaju TV, već se informišu isključivo preko Interneta. Količina informacija o zbivanjima u Kragujevcu, pogotovo političkim  na Internetu za sada nije velika, ali ipak i tu imamo nekih pomaka. Podatak da sajt www.kragujevac.co.yu dnevno poseti oko četiri hiljade posetilaca je vrlo respektibilan. Zvaničan sajt Skupštine grada Kragujevca www.kragujevac.org.yu  ima manji  broj poseta , jer  nema dnevnih vesti,  ali je zaista u velikoj količini snabdeven informacijama bitnih za lokalnu samoupravu  i pruža zvanična saopštenja.Da li korisnike zanimaju samo kratke vesti i skidanje muzike sa Inteneta ili se informišu i o političkim zbivanjima i stavovima stranaka u Kragujevcu?

Kragujevac (ne)zavisi od Zastave?

Razvoj Kragujevca za 56 odsto građana tog grada u potpunosti ili prilično zavisi od stanja u Zastavi, pokazuje anketa

Istraživanje javnog mjenja Kragujevca agencije Startedžik marketing pokazalo je da najsiromašniji, manje obrazovani i stariji građani u većem procentu od mlađih i obrazovanijih Kragujevčana smatraju da razvoj grada zavisi od fabrike “Zastava“. Istovremeno, istraživanje, rađeno od 1. do 13. septembra ove godine i koje je obuhvatilo 1.043 punoletna građanina Kragujevca, pokazalo je da 39 odsto ispitanih smatra da “Zastava“ u potpunosti ili uglavnom nema perspektivu. U bolju budućnost te fabrike veruje samo četiri odsto anketiranih,. Rešenje problema Zastave najviše anketiranih, 39 odsto, vidi u oporavku fabrike partnerskim projektima poput onog sa “Fijatom“ i “Opelom“, nakon čega je ne bi trebalo prodavati, dok njih 23 odsto misli da bi je nakon oporavka trebalo prodati, a samo pet odsto Kragujevčana smatra da Zastavu treba odmah zatvoriti. Čak 46 odsto građana Kragujevca smatra da je fabrika propala ili polako propada, dok 27 procenata njih ima suprotno mišljenje. Nezaposlenost i dalje najvažniji problem za 60 odsto ispitanih, a za 31 odsto to je životni standard.

Kragujevački politički život › Žrtvovanje je najveća vrlina

Kragujevački politički život › Create New Post — WordPress

Da li smo posle godina lagodnog a istovremeno raskalašnog života, kad nam je davano ono što nismo zaradili, a to trošili besomučno i nervirali se što ne možemo potrošiti pre nego stigne opet, izgubili sve vrline hrišćanske, zaboravili na ljubav, na veru, nadu, praštanje, pomaganje nemoćnima?(Pričam o radnicima u Kragujevcu tokom 80-ih godina)?

Da li nas je Svevišnji kaznio zbog toga, oduzevši nam preko noći sve i staviviši nas na iskušenja? Da li narodu u tim trenucima treba istinski vođa, ko može preuzeti ulogu kneza narodnog i odlučiti šta žrtvovati rai spasenja ljudi? Kakva je uloga SPC u tim danima bila, kakva je danas? Kakav je odnos današnje političke elite i predstavnika SPC? Ko može pomoći narodu koji se ne snalazi u šumi sa više puteljaka?

Poštovani,

ovoj adresi ćemo komentarisati akcije političkih stranaka pred nastupajuće lokalne izbore. Molimo vas da date vaše komentare na pojedince vesti i time učestvujete u političkom životu grada.