Bilo je samo pitanje trenutka kada će politička grupacija Zajedno za Kragujevac napraviti iskorak i krenuti u formiranje političke stranke, sa većim geografskim ambicijama. Očigledno su procenili da je sada pravi trenutak da valorizuju svoju političku prednost nastalu iz veoma ubedljivog rezultata na poslednjim lokalnim izborima. Jedno vreme su se dvoumili dokle da dobace, a onda su stali na regionu Šumadije, kao logično zaokruženoj demografskoj celini, jer je Kragujevac epicentar svih privrednih i kulturnih dešavanja ovog regiona.
Izbor vremena
Veroljub Stevanović je dobro naučio na svom iskustvu povratka na vlast, da se stalno mora biti u kampanji i to cele četiri godine. ZZK je procenio da je sada pravi trenutak da se na vreme profiliše regionalna politička stranka i da ima dovoljno vremena do sledećih lokalnih izbora. Takođe je sada pravi trenutak za političko pozicioniranje, jer ZZK skoro sama igra na političkom kragujevačkom terenu, dok njeni politički protivnici i dalje smišljaju opozicionu taktiku. Doduše to i nije lako kada se uzme da je Kragujevac trenutno grad u povoju, da je započet novi veliki projekat sa Fiat-om, da se izgradjuju veliki trgovinski lanci.
Posebno je dobra politička klima i za medjustranačku saradnju vladajućih faktora u Srbiji, jer čelnici ZZK trenutno čine deo tesne vladajuće većine. Sve to doprinosi da politički protivnici, ili ne mogu iz određenih političkih dogovora, ili nemaju političke smelosti da napadaju politiku ZZK, pa je ona zato ovako osokoljena krenula u regionalni pohod.
U samom startu, ZZK sa stanovišta političke snage ima ogroman lokalni, ali i nedovoljan regionalni potencijal, pa je ZZŠ šansa da se prenese stvorena sinergija. Ono što je uvek bilo jasno na političkoj mapi do poslednjih izbora je da je Šumadijom dominirao narodnjački blok na čelu sa Novom Srbijom, osim u Kragujevcu, gde nikad nisu mogli da se prime do nivoa značajnog političkog faktora. DSS nikad nije ni pokušavao da nešto posebno učini u Šumadiji, puštajući svesno svog koalicionog partnera, stranku Velje Ilića, da iz Čačka preko Oplenca (u Topoli 70% glasova), politički ideološki zadoji Šumadiju. Sve bi to bilo možda i moguće, da nije bilo Verka Stevanovića i organizovanog ZZK, koji se pozicionira kao prva politička snaga regiona, s obzirom da su narodnjaci u defanzivi, a naprednjaci još nedovoljno profilisani.
Sve u svemu, dobra politička procena za otpočinjanje novog političkog procesa, jer treba koristiti trenutak blagonaklonosti najuticajnije srpske stranke DS-a, koja vlada u 111 opština u Srbiji i koja možda u narednom periodu pre vidi ZZŠ kao partnera, nego SNS.
Izbor teritorije
Početna ideja stvaranja Zajedno za Srbiju koja, ma koliko delovala megalomanski, imala je smisla, jer se ideja lokalpatriotizma mogla proširiti i van regije, ali se od toga ipak odustalo. Veroljub Stevanović ipak je „opečen“ iskustvom SDPO, koji je funkcionisao samo dok su imali neke upravlječke funkcije u republici, svestan da se teško pravi široka stranka, pa je svoje velike ambicije najprepoznatljivijeg lokalnog političara u Srbiji morao da stavi do limita Šumadije, ali kako on reče – samo metaforički. Svojevremeno je poseban sticaj okolnosti spajanja finansijske i drugih moći omogućio da Dušan Mihajlović od male stranke iz Valjeva napravi srpsku Novu demokratiju.
„ŠUMADIJA USRED SVETA“, naziv je kampanje stranke u nastajanju, koji sve govori, ali širi uticaj i dalje kroz odbore u Soko Banji, Aleksincu, Kruševcu, Gornjem Milanovcu itd.
Predsedništvo ZZŠ sačinjava dvadesetak političkih iskusnih, uz primedbu da nema nijedne žene. Operativne zadatke sprovodi Neđa Vasiljević, za ideološku osnovu tu je uvek rečiti Saša Milenić, a sve to pod harizmom i liderstvom Veroljuba Stevanovića. Do sada je bila praksa da je ZZK uvek više pridobijao glasove, a ne i članove, pa će se ta politički vrlo opravdana praksa, verovatno preneti i na ZZŠ. Radio televizija Kragujevac poseduje regionalnu frekvenciju, a pod ingerencijama je lokalne samouprave, pa će i to sigurno biti prilika za širenje ideje regionalizma.
Ma kako delovalo lako, pozicioniranje ZZŠ u celom prostoru Šumadije u snazi koju oni žele, sigurno neće biti lako. Prvo, taj politiički prostor je već popunjen i ima neku svoju političku specifičnost i istoriju. Npr. Nova Srbija imala je preko 70% u Topoli i teško da mogu ispod 40 na sledećeim izborima. U Gornjoj Gruži uvek po tradiciji pobedjuju radikali itd. Verovatno će se manji razvijeniji, kao npr. Rekovac, pokušati da politički uhvati korak sa uzlaznim Kragujevcom, a da će razvijeniji Topola i Aranđelovac gledati da pokažu veću naklonost Beogradu. Do sada se politički uticaj iz „srca Šumadije“ zaustavljao na Svetinji. Najveći uticaj ZZŠ može da ima u Lapovu, Batočini, Kniću i Rači, koji su na sve moguće načine vezani za društveni život u Kragujevcu, gde ima prostora u preuzimanju birača narodnjaka, uz pojačani uticaj DS-a koji se već čvrsto politički pozicionirao u ovim mestima u kojima je ZZŠ već živi i pokazao prve rezultate na prethodnim izborima kao najavu snažnog političkog pritiska.
Da li će Šumadija u cilju svog regionalnog zaokruživanja, dobiti i politički snažno utemeljenu stranku, pokazaće se na narednim izborima.
Bratislav Uraković
Bolji tekst u poslednje vreme nisam procitao. Bato samo nastavi tako, redovno pratim sve tvoje radove, a sajt TEKLA REKA mislim da ce postati ako vec nije, najbolji u regionu.
“Okupili smo se ispred Augustincicevog spomenika koji simbolizuje istorijski doprinos ovog grada i Šumadije, kao regije, u stvaranju temelja srpske države u ustanickim, oslobodilackim i revolucionarnim vremenima. U Kragujevcu je održana i Skupština na kojoj je 1835. godine donet prvi moderan ustav srpske države – Sretenjski ustav koji je po svojoj liberalnosti, emancipovanosti i vrednosnim dometima vec tada smatran jednim od najnaprednijih ustava Evrope. Lokalna samouprava u Kragujevcu je obavezna da potencira dopinos ovog grada i njegovog zavičajnog okruženja u stvaranju srpske države”.Došlo je vreme, rekao je Milenic, da se Srbija vrati sebi i u svoju kuću, a grad Kragujevac je ponosan što ima ključeve od te kuće i iskustvo ovog grada stavljamo na raspolaganje državi i svom našem rodu”.
Mislim da su precenili svoje potencijale i da ovo može da im nanese više štete nego koristi, pogtovo u vreme nastupajuće recesije i krize, na koje mi nikada pravovremeno nismo reagovai i uvek nas iznenadi, kao sneg u sred januara.
Jako zanimljiva analiza koja otkriva neke aspekte koje ni sam nisam imao u vidu. Svakako hvala na ozbiljnom promisljanju. Medjutim ima i pokazatelja sa terena koji izmicu autoru, pa ih delim u znak postovanja. Cela Sumadija, i sela i varosi, naculji usi kad se povede rec o ekonomskim razlozima decentralizacije. Sumadija ne veruje sindikatima, socijalnim demagozima, pa otuda sve manje i u ekonomski pretanku pricu narodnjaka i patriota. Sumadija sazreva politicki u smeru filozofije liberalizma, koju valjda jedino seljak nikada nije ni napustao. Tu je uporiste, sve ostalo, univerzalizam, otvorenost, individualizam, samo su pogonsko gorivo liberalizma. Hvala.
Pročitavši tekst dogradonačelnika uvideo sam da je tu, po mome, jedina istina da je samo seljak uvek bio liberal. Setio sam se poznatog i meni čuvenog Radosava Andrića iz Sibnice koji je umro pre par nedelja.
To je onaj stariji brka sa koščatim licem, koji se po mitinzima kitio stotinama bedževa na svome gunju, kao da je svaki od njih Orden slobode. Čekao je još od detinjstva kralja da se vrati u otadžbinu, i na presto. Njegova slika sa zastavom je kružila svetom više od jedne decenije, pa je time postao verovatno najslikaniji bezimeni Srbin. Zbog toga što nije bio „neko“, prestolonaslednik ga se nikada nije setio. Ne računam raniji period u izbeglištvu, kada mu je redovno slao pozdrave i čestitao praznike. Radosav zadnjih godina života nije izlazio iz Sibnice jer „nije imao 500 dinara da dođe u Kragujevac ili Kraljevo, a da pritom nigde ne sedne“. Za to mu je trebalo 25 litara mleka. Smatrao je „da je u ropstvu, da nigde ne može da mrdne, a stalno gleda hiljade aviona koji preleću Šumadiju noseći ljude koji nekuda stalno putuju“.
Ovo sve pišem što sam pročitao nešto kao „seljački liberalizam“. Nažalost, to je tačno. Seljaci ne računaju na mešanje vlasti u ekonomiju /izuzev zaštite poljoprivrede i stvaranja uslova, što sprovode jedino one države koje su stvrno liberalne/, ne računaju ni na mešanje crkve u vlast, što ima samo u nelibaralnim sredinama, niti na nejednakosti ljudi po bilo kakvim osnovama. Svi ostali, izuzev nešto malo beogradske čaršije, i verovatno par jedinki iz ostatka zemlje /koja više nema čaršija/ misle drugačije.
Ostalo iz komentara g-dina Milenića nije iz stvarnosti.
Liberalizam je u Srbiju medju prvima doneo veliki Kragujevcanin Jovan Ristic isti onaj covek koji je svojim licnim uticajem i poznanstvima presvega preko Leopolda Rankea doneo Srbiji Drzavnost na Berlinskom kongresu.
ALi Liberalizam nije ideja SLOBODNOG kako sam prevod reci kaze to je ideologija cije srediste SRECA SVAKOG POJEDINCA odnosno pravo svakog pojedinca na „POTRAGU za SRECOM“(Tomas Dzeferson)
Zajedno Za Šumadiju pruža onaj liberalizam koji svakom glasacu daje za pravo da covek za koga je glaso mu svakog dana bude na dohvat ruke za sva pitanja i sve probleme.Vlast bliska gradjanima to jeste sutinski liberalizam.To jeste sustinska demokratija, zato ta stranka ima buducnost.
Filozofija liberalizma koju jedino šumadijski seljak nije napustio, ali je zato prestao da veruje narodnjacima, što je po defaultu bilo vekovima već se okrenuo stranci Zajedno za Šumadiju?!!!
E sad ja pitam g-dina Milenića koja je ideologija Vaše stranke?
I objasnite mi molim Vas kako to Vi organizujete promociju nekakve knjige o voždovačkim kriminalcima i saradnicima DB-a, pa pokajnicima i borcima za srpstvo i Veliku Srbiju, a iste noći branite gej stejt alijansu u Kragujevcu??!!
I kažite mi molim Vas kakve to veze ima Šumadijski seljak i sa voždovačim kriminalcima i sa pederima?!
Kako je to lepo imati vlast na dohvat ruke, pa da rešava pitanja i probleme građana, kaže gornji komentarista.
I ta je vlast za njega liberalzam. To su, kao, Džeferson i Linkoln hteli i ostvarili.
E nije gospodine. Oni su napravili ustav i zakone koji štite pojedinca od vlasti i onih koju tu vlast drže. Nisu računali na nekakvu idilu između vlasi i naroda, ili među narodom uopšte. Znali su da je nemoguće narodu udovoljiti jer će lista želja biti sve duža i duža. Jedino su hteli da građane naprave jednakima, i da oni kao takvi traže sreću.
Ne ulazim u to koliko sve to ima veze sa Srbijom, Kragujevcom, NKPM-om, ZZK-om, ZZŠ-om…
Gospodine Ziko puno stvari mesate Liberalizm, Demokratiju, gradjnasko drustvo. Ima literature gde se moze nauciti razgranicavanje ovih pojava…
Pomen patriotizma (pai ovog lokalnog) u sebi nosi gorak ukus demagogije i jeftinog politickog interesa.Ono sto je cinjenica je da su se Srbi opekli patriotizmom,i da svaki pomen patriotizma (pa i onog lokalnog) u sebi nosi jedan destruktivan pojam – podelu.Podelu na patriote i none koji to nisu.Zanima da li clanovi drugih politickih opcija koji zive u Kragujevcu, nisu lokal patriote.Da li oni ne vole svoj grad i da li je neslaganje sa politikom Veroljuba Stevanovica akt izdaje lokalnih patriotskih interesa.
Ako cemo se okrenuti samo jednoj ekonomskoj cinjenici,na koji nacin se puni budzet Republike Srbije videli bi sledece:Beograd procentualno daje 80% budzeta,i procentualno svom ucescu dobija najmanja sredstva.To je realnost.
Fikcija je ono sto govore gdin Milenic i njegov sef,sve zarad jeftinih politickih poena , koje dobijaju stvaranjem gebelovske stvarnosti.
Takodje ako verujete u ideju,vi je zivite celim svojim bicem,i svaki tren svog zivota provodite u njenoj realizaciji.Pa dva pitanja za pobornike lokalpatiotizma:
-Da li ja kao gradjanin Kragujevca,koji osporava politiku Veroljuba Stevanovica spadam u onu kategoriju ljudi koja ne voli grad u kome je rodjen?
-Ako ste pobornici lokalpatriotizma,zasto ste ukinuli gradske Opstine?