Kako u teoriji, tako i u praksi, na kvalitetan politički život u jednoj sredini bitno utiče nivo političke zrelosti opozicije. Građani Kragujevca i svi učesnici društveno-političkog života konstatuju prilično razočarano, da od perioda novoformirane vlasti posle izbora 2008. godine opozicije u Kragujevcu praktično nema.
Uprkos činjenici da je vladajuća skupštinska većina neverovatno stabilna, da su skoro tri četvrtine „na ovu stranu“, to ne znači da kragujevački politički život ne treba da ima opoziciju koja bi svojim vidjenjem političko-privrednih procesa u gradu, doprinela neophodnom sučeljavanju mišljenja, iz čega bi proizašao samo dobitak za Kragujevčane. U tehnici je poznato jedno: bez negativne povratne sprege ne mogu da opstanu sistemi, što bi se žargonski reklo: lako se otimaju kontroli.
Većina kragujevačkih intelektualaca se slažu u jednom – da nedostatak opozicije nije dobar ni za samu vlast, jer nema dostojnog protivnika, što za posledicu ima da bude bledja na političkoj lokalnoj sceni, nego što bi inače bila. Jednostavno, vlast igra sama na političkom terenu, šutira i pogadja prazan gol, a publika zeva od dosade. Ostali pokušavaju da srede svoje redove, pregrupišu ljude i interese, prave nove strategije, dakle rade sve sem onog što bi trebalo da im bude osnovni zadatak – da budu prava opozicija. Otuda nikad kraća skupštinska zasedanja, nikad veće političko jednoumlje, najkraće: SVI SE SLAŽU!
Razmatranje opozicione kragujevčake scene biće vrlo kratko, jer njihova neaktivnost ne daje povoda za bilo kakav komentar vredan pažnje, ali da konstatujemo stanje stvari. Nova Srbija i lokalni politički lider su potpuno otupeli predizbornu oštricu i kao da su se istrošili, ili možda smatraju da sada nije pogodan momenat napadati vlast, u trenutku najvećih investicija u gradu, što je pogrešno.
Situacija u lokalnom DSS-u je najkomplikovanija, jer njihovi odbornici prosto vise u praznom političkom prostoru, jer se stranka odrekla njihovog liderstva, pa oni gledaju kom će se carstvu privoleti. Lokalni DSS zati i prolazi svoj najteži period, jer umesto da se bavi suštinskim političkim pitanjima, oni se i dalje bave sami sobom, što bi i bilo razumljivo, pod uslovom da ne potraje suviše dugo.
SNS je došao do vlasti tako što je deo odbornika prešao iz SRS-a i time zauzeo dobar opozicioni vetar u ledja. Ali, s obzirom da su nastali odlukama Skupštine grada o odborničkim ostavkama, ne čudi njihovo podržavanje stavova vladajuće većine na poslednjem zasedanju gradske skupštine. Time je politički život izgubio i taj opozicioni adut, preko koga bi mogao da se kroz još jedan kanal čuje „vox populi“. Prilično oslabljeni SRS svim događanjima posle rascepa, u gradu nastavlja svoju priču kojoj nikad kraja i bez promene taktike koja im je očigledno neophodna.
Ono što je interesantno je da opozicione vanparlamentarne lokalne stranke beleže kontinuiranu aktivnost, pa tako LDP često zna da ukaže na goruće probleme Kragujevca, Pokret snaga Srbija da organizuje tribine u svom stilu, a Pokret socijalista gleda da nadomesti nedostatak prave levice na kragujevačkoj političkoj sceni.
Sve u svemu, možda je i logično da pored ubedljive pobede ZAJEDNO sa respektiblinim rezultatom u političkoj praksi da u prvoj godini vlasti i ne dobiju opoziciju kakvu zaslužuju, zato što su, nanevši težak politički poraz protivnicima, učinili da oni mnogo potonu, zbog čega je saveznik opoziciji jedino vreme.
A gde su sve nepomenute stranke. Pa u vlasti.
Dakle, opozicije još nema u avionu, a kad će biti – ne zna se.
Bratislav Uraković
