„Facebook“ je trenutno najraširenija socijalna zajednica na Internetu i činjenica da je nastala kao proizvod „Laboratorije za tehniku ubeđivanja“, jasno govori u kakve se svrhe može koristiti. Milioni su pohrlili da se učlane, a samo iz Srbije ima trenutno registrovano oko 145.000 članova. Prevashodno su članovi sa godinama 2x i 3x tj. onih koji bi najviše da promene svet. Eto prilike za političare da, još jednim divnim i nevidljivim instrumentom, čuju glas naroda i saslušaju bazu, kako bi mogli da steknu još više pristalica. Procenjuje se da je među ovom populacijom i najviše izbornih apstinenata, pa eto dobre moderno tehnološke prilike za „direktnu“ Internet animaciju, prevshodno mladih, za politiku i glasanje.
Činjenica je da je Barak Obama stekao ključnu prednost nad stranačkom suparnicom Hilari Klinton – upravo na Fejsbuku. Ovih dana pred lokalne izbore u BiH, u samoj Banja Luci, svi glavni kandidati za osvajanje vlasti vode komunkacijsku razmenu ideja boreći se naklonost članova Fejsbuka iz svoje sredine. Ovaj „savremeni vašar“ je zamenio mnoge stereotipske protokolarne razgovore sa biračima i poput okruglog stola se odvija stalno, bez recenzija, odslikavajući pravo mišljenje biračkog tela, jer su svi slobodniji prilikom davanja mišljenja iz tople sobe, negoli za govornicom na tribinama.
I kod nas su stranke i političke koalicije shvatile značaj ovog novog vida okupljanja i druženja. (Fejsbuk se u rečnicima nalazi kao sintagma za traženje prijatelja). Primeri su:
Pokret za Evropsku Srbiju, Demokratska stranka, Srpska radikalna stranka, LDP, Srpska napredna stranka, itd.
Osim registrovanih partija, na Fejsbuku se mogu naći i zajednice u pokušaju pridobijanja simpatizera, kao što su Radikalno feministička stranka, Šmekerska stranka itd. Da bi pristupili nekoj od ovih grupa, morate se najpre registrovati i napraviti svoj profil na FB, da svi vide ko ste vi zapravo. Pred novim članom Fejsbuk zajednice je plejada političkih ideja i diskusija i svako se može politički ostvariti tako što će se pridružiti mnogim diskusionim grupama. I ne samo istomišljenicima, nego i zagovornicima sasvim suprotnih političkih stavova, što je u u dnevno direktnom kontaktu skoro nemoguće. Teledemokratija u pravom smislu reči. Mnogi oklevaju, ali za one koje imaju potrebu da budu na poltičkoj sceni, jednostavno i nema izbora, jer su svi ili će biti tamo, na FB.
Od političkih aktera u Kragujevcu samo su nekoliko odbornika Skupštine grada i to iz vladajuće koalicije na Fejsbuku i to nekako stidljivo. ne iznoseći svoje političke stavove i akcije. Ako se uzme da broj korisnika Interneta u Kragujevcu koji je najmanje 10.000 na „broadband“brzom internetu (ADSL, kablovski), onda se tek očekuje zamah političke agitacije i polemike na Fejsbuku. Ono što političkim liderima ne odgovara je to što se na ovaj način mogu stvarati nevidljive javnosti zajednice, tipa finih strujanja u političkim strankama, koje inače uvek postoje. Lobiranje za svoju politčku ideju sada dobija snažan alat u Fejsbuku. Ta prijeteljstva se šire brže od kafanskih i dosežu do celog globusa. KPM se čita u 29 zemalja!
Kao i svaka novina, i Fejsbuk ima svoju lošu stranu, u smislu stvaranja zavisnosti kod sve većeg broja ljudi koji provode previše vremena u ovakvom vidu komunikacije.
Ali, što se kaže, nije dobro sa prljavom vodom iz korita izbaciti i dete sa njom.
Znači, slažem se da će ovi moderni vidovi komunikacije nude nove mogućnosti, ali od ljudi samih zavisi kako će ih koristiti.
Slični problemi su se uvek javljali kod novih izuma, na primer kod telefona koji je u početku od mnogih stručnjaka dočekan „na nož“, sa tvrdnjom da će on dovesti do prestanka neposrednog druženja ljudi i samim tim do otudjenja.
Što se tiče stranaka, one po pravilu kaskaju za svima, pa tako mislim da se neće nešto pretrzati sa korišćenjem Fejsbuka.
Navikli ljudi na akcije od vrata do vrata, pa to ti je.