Princip funkcionisanja političkih partija nazvan „demokratski centralizam“ najviše su ranije koristili komunisti, ali se on sa svim svojim manama i prednostima pojavljuje i sadašnjoj političkoj praksi. Koliko god da je izvikan, da simulira pravu demokratiju i da je guši, u unutarstranačkoj organizaciji može da bude i plodotvoran. Demokratija je preduslov i osnov centralizma, a centralizam je uputstvo i rezultat demokratije. Na demokratskom centralizmu se insistira kako bi se unutar partije stvorili politički uslovi za ostvarenje kombinacije centralizma i demokratije, discipline i slobode. Njegovo osnovno pozitivno načelo „svi mogu da sučeljavaju argumente dok se demokratski ne dogovori, a onda svi centralistički sprovode usvojene stavove sa istim žarom i odgovornošću“ najbolje se pokazalo na prethodnim lokalnim izborima u Kragujevcu. Oni koji su ga poštovali i postigli su zavidan rezultat, a oni koji to nisu, pogotovo prvi deo postulata, ostali su kratkih rukava po pitanju učešća u vlasti.
Pozitivan primer, koga smo ovih dana svedoci, su predsednički izbori u Americi i unutarstranačka kampanja demokrata. Svoju jaku kritičku diskusiju i političku borbu Hilari Klinton i Barak Obama su stopil do te mere, da je sam Bil Klinton zdušno, skoro svim snagama, za Obamu, jer su partijski drugovi procenili da je on bolji kandidat njihove grupacije. Tako se stiže do dobrog rezultata na izborima. Birači znaju to da prepoznaju, a vrlo dobro da procene kad ko kome daje lažnu podršku.
Po pitanju ovog načela „ZAJEDNO“ je odavno raskrstilo ko je ko u njihovim redovima i svom snagom od najbližih funkcionera do najudaljenijeg aktiviste su bili uz lik i delo Veroljuba Stevanovića, tako da je cela politička kampanja zračila snažnom energijom i pozitivnim nabojem. Takav je bio i rezultat, skoro referendumski. Definisanje strategija i donošenje odluka u ovoj političkoj grupaciji prepustili su narodonom tribinu Verku i Predsedništvu ZAJEDNO, tako da njima nije bio problem da sprovedu jaku centralistički dirigovanu kampanju, koju su očigledno primetili i prihvatili građani Kragujevca.
Dve stranke nisu ispoštovale demokratski centralizam u onom težem i kreativinijem prvom delu – da se demokratski potpuno iskristališe lokalna strategija i kandidat (lider) na najmanje godinu pred izbore . To su DS i DSS, koji su zbog toga postigli rezultat ispod očekivanog, dostojnog globalnom rejtingu, pa su samim tim i osvojili manji broj odborničkih mandata. Koliko god da su ove stranke pokušavale da centralistički sprovedu neke strategije, birači su osećali da ne postoji potpuni stranački konsenzus svih lokalnih prvaka i činilaca i da oni ne stoje svim raspoloživim sredstvima iza jednog kandidata. Ako negde najviše do izražaja dolazi kolektivistički duh, onda su to lokalni izbori, gde sugrađani glasaju za svoje lokalne heroje i njihove tabore. Ilustrativan je primer LDP-a, koji je u istom danu imao solidan rezultat na parlamentarnim izborima, a na lokalnim svega oko dva posto, što govori da nisu imali kvalitetnu procenu uticaja kandidata na biračko telo.
Lokalni DS najavljuje unutarstranačke izbore za septembar 2008, čime će se članstvo izjasniti o rukovodstvu i strategiji za budućnost, čime ova velika stranka pokazuje zrelost, da na vreme postavi organizaciju i ljude za sledeći predizborni period od četiri godine. Samo tako vrlo jasno profilisana stranka sa striktno i javno definisanom ulogom od predsednika do svakog člana može da se vrati u punom sjaju na lokalnu političku scenu Kragujevca. Ali da se počne zdušno i kompaktno od septembra.
Nasuprot tome, lokalni DSS se ponaša po principu „selo gori, a baba se češlja“, kao da se nije ništa dogodilo, a ova velika stranka je postigla jedan od najslabijih rezultata u republici baš u Kragujevcu. Lokalni čelnici ove stranke su sebe postavili za odbornike, što ima rezona u pogledu političkog kontinuiteta, ali bez ozbiljne analize izbornih rezultata, polaganja računa svim članovima, izvlačenja pouka iz poruka birača, bez demokratskog prodrmavanja ove stranke (što ne podrazumeva smene automatski), nema joj značajnog napretka u Kragujevcu.
Sve je pitanje kako ko doživljava demokratski centralizam. I odgovornost za javno delovanje.
Bratislav Uraković
