Značke u političkoj funkciji

Svi pretendenti na funkcije nosilaca vlasti u Srbiji, a pogotovo u Kragujevcu, se trude da pred izbore budu što više među biračima, na tribinama, razgovorima za okruglim stolovima, na sajamskim štandovima, sportskim borilištima ili direktnim obraćenjem putem medija. Ono što bode oči jesu relikti nekih pomalo zaboravljenih vremena. Stariji se sećaju da je početkom 80-tih gotovo cela nacija nosila zlatno-žute značke sa prepoznatljivim potpisom „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. Nešto kasnije, sredinom te decenije, u gradu na Lepenici „tražila se značka više“ – ukrštena nacionalna i američka zastava, kao simbol snažne podrške i ponosa na prodor Yuga na tržište SAD. A onda su došla neka druga vremena i ideološka i marketinška obeležja na reverima postala su prava retkost. Viđala su se samo u retkim i izuzetno svečanim prilikama, najčešće u obliku malog bedža sa lentom…

KO TO TAMO RUŠI?

Pre neki dan predstavljen je Nacrt zakona o političkim strankama, koji bi trebalo da konačno uozbilji političku scenu i da zameni mnoge anahrone odredbe iz još uvek važećeg Zakona o političkim organizacijama iz 1990. godine.
Tako, na primer, trenutno se u zvaničnom registru vodi ukupno 612 političkih organizacija, od kojih njih 556 kao aktivno, iako praksa jasno pokazuje da je taj broj neuporedivo manji.
Zatim, umesto sadašnjeg rešenja da se sa svega 100 potpisa može osnovati stranka, ubuduće će biti potrebno najmanje 5.000 potpisa, a što se tiče postojećih, one će nastaviti sa radom, ali uz obavezu da izvrše preregistraciju u roku od godinu dana od početka primene zakona. Očekivanja su da će svega dvadesetak postojećih stranaka to uspeti da učini, dok će ostale po sili zakona biti izbrisane iz registra.
Tekst Nacrta se može preuzeti sa sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www.drzavnauprava.sr.gov.yu), a prvi okrugli sto planiran je za 18.april, tako da se tek očekuje temeljnija analiza predloženih rešenja.

Politički fenomen BRESNICE 3

Počelo je pravo zahuktavanje političkih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore 11. maja 2008.

Ono što mogu da konstatujem na samom startu je da više preovlađuje duh lokalnih, nego parlamentarnih izbora, što posebno odgovara strankama sa jakim lokalnim programima, a manje globalnim strankama koje se drže visoke državničke politike.

Za sada, u Kragujevcu, kao politički adut je i dalje aktuelan uvek plodonosan asfalt, ili nešto grandiozniji projekat – zatvoreni bazen, nego što birači razmatraju pitanje Kosova i puta u Evropu. Zbog toga su na lokalnim elektronskim medijima i dalje najpopularnije posete mesnim zajednicama, gde se šalje usko lokalna poruka biračima. Iako takve manifesticije koliko god da su slabo posećene (maksimalno pedesetak građana i to uglavnom partijskih sledbenika – „članova“, ranije je bilo prikriveno, sada većina svoje značke) zbog velikog medijskog publiciteta u večernjim lokalnim TV emisjama i dalje su važan deo programa svih izbornih štabova, kao poruka brige o svakom sokaku grada Kragujevca.

Kao i ranije, a i sada primećujemo je da veliki broj stranaka počinje lokalnu kampanju gostovanjem u mesnoj zajednici Bresnica. I to ni jedan, ni dva, već tri, tj. u MZ BRESNICA 3. Zašto?