TOMA NIKOLIĆ ANTE PORTAS!

Sad se vidi, sad se zna da je Toma Nikolić pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, a i Kragujevac, srce Šumadije, glasao je svim srcem.Ono što se još ne zna, to su razlozi zbog kojih su neki kao iznenadjeni. Ima i uvredjenih, ali o njima ćemo u rubrici sasvim drugačijeg karaktera.

Prognoze ko će pobediti u drugom krugu treba ostaviti najkompetentnijima medju nama, dakle kladioničarima, koji sigurno ne ulažu svoj novac, a da nisu sigurni u ishod.

Vreme do drugog kruga mnogi će iskoristiti za razmišljanje na temu: Šta ovo bi?

ZAJEDNO U DRUGOM KRUGU

U anketi javnog mnjenja, naručenoj od nosilaca gradske vlasti, jedan podatak nikad se nije pojavio u medijima, a sa rezultatima prvog kruga predsedničkih izbora u Kragujevcu je izašao sam na površinu. A to je, da prema odnosu snaga u gradu, SRS i SPS mogu da preuzmu vlast u opštini , jer su blizu polovini glasova izašlih birača, i to čak u ovakvom impozantnom i neočekivanom odzivu.Sama činjenica da se jedan od najmarkantnijih lokalnih političkih figura u Srbiji, Veroljub Stevanović, nije izjasnio u prvom krugu, pokazuje njegovu ozbiljnu političku zrelost i brižljivo čuvanje glasačkih kapaciteta za podršku u drugom krugu, koju valja pametno politički valorizovati i tako se izboriti za dobru startnu poziciju pred ovogodišnje majske lokalne izbore. Preduslov za to svakako je pametna, izbalansirana procena, koja, po mnogim mišljenjima, ne nedostaje ovom narodnom tribunu.

Matematičko modeliranje pobede ili olovka piše srcem

U nedelju na Svetog Jovana, što bi neki rekli kad im vreme nije , održaše se predsednički izbori u Srbiji. Od samog zaključivanja izborne liste činilo se da je ovogodišnja trka uozbiljena, bar po broju prijavljenih kandidata. Od njih devetoro, dvojica su imala želju i ambiciju da pobede, dvojica da promovišu svoju politiku, jedan čini se nagovoren od drugih da trči i da svima pomalo kvari igru, svesno rizikujući da postane kolateralna šteta, a u motive ostalih nemam želju da ulazim.

Građani Srbije, a i našeg grada pokazali su veliku zrelost ovaj put, ne samo velikom izlaznošću, već i samim izborom kandidata. Pod ovim podrazumevam svest građana o ulozi i značaju, kao i doživljavanju predsednika, kao nekog ko predstavlja zemlju u svetu, kao zaštitnika nacionalnih interesa, kao nekog ko sprovodi spoljnu politiku zemlje, kao simboličnog vrhovnog komandanta vojske, kome se predaju raporti, kome se salutira, što bi rekli monarhisti, ništa više no suveren u parlamentarnoj monarhiji.

Predizborni konvoji

Sa velikim čudjenjem posmatrali smo konvoje autobusa i vozila koji su pratili Bogoljuba Karića na prošlim predsedničkim izborima. Čak su ih mnogi prebrojavali, kako bi procenili koliko je tačno u dvorani Šumadija bilo zaista naših sugradjana koji daju otvorenu podršku ovom kandidatu, a koji procenat ima parkirani konvoj. Tada su svi mislili da je to bitno, zaboravljajući da milionski televizijski auditorijum zanima samo populistička što masovnija scena prepuna onih koji podržavaju neku političku ideju. Bila je to prva pokazna vežba kako propagadna mašinerija puni sale u svim gradovima, jer gledalac (birač) podleže psihologiji mase. Konvoji podrške su dali novu komponentu i to veoma važnu jednoj političkoj kampanji. Tada je to rezultiralo vrlo dobrim rezultatom, pa je ovaj metod podgrejavanja izbornih strasti ka odredjenoj opciji/kandidatu u punom jeku kampanje preuzet od strane svih učesnika naše političke scene. I to ne samo da je preuzet, nego i usavršen, na opšte zadovoljstvo autoprevoznika.