Meteorolozi su možda zabeležili vrelije leto u Srbiji nego li te 2000-te godine, ali ni do dan danas na političkoj sceni kako tadašnje SRJ, tako i našeg grada nije bilo vrelije. Posle godina bombardovanja, poplava, razaranja i opšte nemaštine, zavladao je kao nikad dosad neviđen državni teror u smislu progona političkih protivnika, okvalifikovanih kao izdajnika, vođen rukom jedne klike pod imenom JUL, a koji su sebi dali za pravo da prekim sudovima očiste žito od kukolja u zemlji Srbiji, baš kao što su to radili njihovi preci pedesetak godina ranije.
Zabrinuti za ličnu bezbednost, ljudi su se klonili javnih mesta i opozicionara, čija oštrica kao da je otupela, činilo se tada da će režim vladati večno. Opasnost od prihvatanja i adaptarinje na ponižavajuće uslove života, u smislu čekanja na ulje, šećer i cigarete po nekoliko sati u kilometarskim redovima, zatim restrikcije struje po šest sati u kontinuitetu, nadvila se i nad Kragujevcom i sve više otvarala dilemu: da li bi nam bilo lakše da ovi nisu na vlasti u Kragujevcu? A vlast u Kragujevcu nije imala odgovore na ova pitanja. Lokalni funkcioneri nisu imali pristup ni u jedno javno preduzeće, poresku upravu, MUP, carinu, robne rezerve, okrug-nigde.
Sasvim neočekivano, buđenje naroda i odagnavanje svake sumnje kada će nam biti bolje, pokreće jedna nova organizacija, koju su činili mladi i hrabri ljudi, a zvala se OTPOR!
Simboli-stisnuta pesnica, slogani-GOTOV JE, uz zvuke bubnjeva izazivali su kod građana osećaj probuđene nade, a kod režima paniku i otvaranje novog fronta. Sledila su brutalna hapšenja aktivista, privođenja, zaplene propagandnog materijala i šta sve ne. Mnogi mladi nisu izdržali, prema nezvaničnim podacima iz Kragujevca je te godine otišlo preko granice blizu 500(i slovima petsto) visokoobrazovanih ljudi.
Otpor nije favorizavao nijednu opozicionu stranku ili koaliciju posebno, apelovali su na ujedinjenje i frontalni napad na režim. A opozicija i ujedinjena i podeljena. Ujedinjenja sa činiocima sa kojima nikad ne bi smela biti ujedinjena i podeljena sa onima bez kojih ne bi smela biti. Sujete lidera, cenkanja kome pripada više, pokušavali su danima da ispeglaju „otporaši“ obilazeći zavađene strane. Zoran Matović, Jelena Urošević i ostali pozvali su u pomoć Srđana Milivojevića iz Kruševca, da na mitingu kod Krsta upozori i podseti i lokalne vlasti i građane Kragujevca, kako je kad vlada SPS u gradu i šta bi se moglo očekivati ako se ponovo vrate u Kragujevac.
Iako je bilo očigledno da u Kragujevcu samo DOS+Zajedno daju sigurnu pobedničku formulu, s tim se nisu slagali ljudi iz GO DS na čelu sa Vlatkom Rajkovićem, uz obrazloženje da ništa ne znači lokalna vlast, ako se Milošević ne pobedi. Veći deo uglednih članova DS izjašnjava se za“ Zajedno“, i Zoran Đinđić raspusta odbor u Kragujevcu isključuje iz stranke Boru Radića, Neđu Vasiljevića, Đorđa Đorđeviđa, Popovića, Saveljićku, Šetonjićku i mnoge ugledne demokrate, a za poverenika postavlja Acu Radosavljevića. I posle ovako izmešanih karata bilo je pokušaja da se odigra sa jednim špilom, naime kurir Cole Kovačević(jer je bio jedini Kragujevčanin u predsedništvu DOS-a), izmolio je od Koštunice da se lista u Kragujevcu ne zove njegovim imenom, pa sav srećan dotrčao u Kragujevac i okupio Verka i Vlatka, pa se otvarao šampanjac i nazdravljalo, da bi se kasnije setili da Verko ne može bez Bore na listi, a Vlatko ne može sa isključenim članovima od strane šefa iz Beograda i priča spajanja se završava.
Nejak DOS u Kragujevcu svoju kampanju nije odvajao od savezne i predsedničke i na talasu iznenađujuće popularnosti čoveka koji „jedino sme da Vas pogleda u oči“i to im je bila jedina šansa. Sa ove vremenske distance, iznenađujuće je da je glavnu ulogu u lokalnom DOS-u vodila Nova demokratija, koja je do juče sedela u prokazanoj vladi SPS-JUL i to nikom nije smetalo, čak je među četiri kandidata za poslanike iz Kragujevca, bio i novodemokrata advokat Ivan Zlatić.
Pobednički talas DOS-a, kao furija odneo je sve pred sobom, osim što je pao diktator, padali su i svi niži i lokalni funkcioneri, čak i oni koje je narod voleo i to pred najezdom anonimusa sa liste DOS.
Prema nekim procenama do 5. oktobra u opozicionim strankama u Kragujecu bilo je 5% članstva u odnosu na broj stanovnika, a u vladajućim 8-12%, posle „oslobođenja“ dešava se jedan fenomen, gde se ljudi masovno učlanjavaju u stranke članice DOS-a, a beleži se i masovna pojava golubova preletača i to iz redova SPS-a pre svega u DSS, ali DS i iz SPO-a u DS, NS i DHSS.Interesantno je da su se upravo preletači našli u organima jedne nove para institucije dosad nepoznate, pod imenom krizni štabovi.
I tako smo ušli u epohu demokratije, gde je u nastalom početnom fluidu bezvlašća bilo dozvoljeno i anarhično ponašanje. Čini se da je neko od početka na to računao i tu tražio svoju šansu.
Milan Miletić
Ja ne mogu da verujem da ovako nešto može da se piše.
Ovo je čista laž! Gosn Miletiću, ja znam da je vama žao, kako rekoste „uglednih demokrata“. Pa odkad su bili Popović ili Šetonjićka ugledne demokrate?
Netačno je i da je bilo sastanka i šampanjca Vlatka i Verka. Jednostavno njihovog sastanka nije bilo od trenutka kada su Bora Radić i ostali, javno stali u odbranu „Zajedno“.
Takodje, sramotno je da govorite o vodjenju DOS-a od strane Nove Demokratije. To nije istina. Koliko je meni poznato DS je imala 16 odbornika u toj koaliciji u Skupštini grada. DS je, i pored povereništva uspela da sa svojim očuvanim resursima, odradi kampanju od vrata do vrata i da pobedi. Setite se samo pobede tog istog Ace Radosavljevića nad za vas poznatijim Borom RAdićem i to duplom razlikom. Setite se pobeda Vlatka, pobede profesora Djordjevića nad tim istim Nedjom VAsiljevićem i tako dalje. Po čemu su to ljudi iz „Zajedno“ bili poznatiji od svojih konkurenata iz DOS-a. Vlatko RAjković, Dragutin i Aca Radosavljević, Vesna PAjević, profesor BAnković, profesor Djordjević, samo su neki od ljudi koji su ispred DS trčali izbornu utakmicu i nisu bili ni malo slabiji niti manje poznati kandidati. Naprotiv.
Sramno je da iskrivljujete činjenice i govorite o nečemu što je imalo mnogo veći politički uticaj i u našem gradu i u čitavoj državi, na ovakav način.
Ali pošto vi, a to znam, jeste neko ko je kao član SPO-a i danas veliki zaljubljenik u Verka Stevanovića ( i pored toga što vam je rasturio stranku) i koji, puput Vuka smatrate da je DOS nešto što se nikada nije smelo desiti ne čudi me ovako nešto.
Znam ja da je ljudima poput vas žao tih vremena, što reče Vlatko RAjković kada ste se krili sa Verkom pod ćebetom a DOS išao da skine Miloševića. Ali to je činjenica.
Kao neko ko je bio tada aktivan učesnik ovih dešavanja i kao neko ko se vrlo dobro seća svega morao sam da prokomentarišem ovo što ste napisali. Da se razumemo, nisam član ni jedne stranke, tada sam bio volonter DOS-a i vrlo aktivan u IŠ DS pa se vrlo dobro sećam svih ovih detalja.
Čujte, kao neko ko je bio aktivan učesnik događaja o kojima se govori ne mogu da propustim priliku a da ovakvu „analizu“ ne ocenim kao detinjasto bulažnjenje gubitnika – ma ko bio autor. Ovako napisan tekst pre me podseća na argumentaciju lokalnih političara kojima je 2000-e bilo važnije da sačuvaju fotelje na „drugom spratu“ zgrade Skupštine Grada nego da probaju da se izbore sa Miloševićevim režimom. Jednostavno većina ocena iz teksta ili ne stoji ili su pak činjenice i događaji pomešani kao u kakvoj epskoj priči.
Prvo OTPOR ni u kom slučaju nije bio „nezavisan“ od političkih uticaja – OTPOR-om su rukovodili, kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou, mladi ljudi koji su svoje prve političke lekcije sticali upravo kroz rad u strankama DOS-a (pre svega DS) – uostalom osvrnite se oko sebe – pogledajte gde su danas vođe OTPOR-a. Upravo ta hiper-političnost OTPOR-a uzrokovala je i „blagi sukob“ između rukovodstva OTPOR-a i DOS-a u Kragujevcu. Kanda je neko zaboravio „paranoju“ Zorana Matovića i Jelene Urošević kako će socijalisti pobediti ako se Verko-Borko i Vlatko-Aca ne izmire kod Krsta!?!
Drugo, autor je propustio da pomene saradnju i zajedničke aktivnosti OTPOR-a i pandana OTPOR-u „za starije“ – ekspertske grupe G17, koju je u Kragujevcu predstavljao Miroslav Marinković, tada potpredsednik IO SG i funkcioner DSS-a, razloge verovatno treba tražiti u kasnijem razvoju te organizacije i činjenici da gotovo niko od prvobitne „prve postave“ nije preživeo „čistke“ koje su usledile kasnije.
Treće, ne shvatam osnov za pridavanje tako važne uloge Branimiru Kovačeviću-Coletu – „jedini kragujevčanin u Predsedništvu DOS-a“, Cole je tamo dospeo preko „vojvođanske liste“ – ne zbog svoje „političke težine“ u Šumadiji koja se, tada pa i sada, meri sa par stotina glasova. Uostalom, pokazalo se to nakon republičkih izbora 2000, „prepodobni“ Cole je svoj „politički apetit“ sveo na zahtev da mu sestra „zasluženo“ bude postavljena za direktorku narodne biblioteke u Kragujevcu – toliko o Coletovom političkom uticaju, moralnosti i principijelnom stavu.
Četvrto, ne stoji ni maliciozna opaska autora o ulozi Nove Demokratije u DOS-u. Ideja DOS-a zasnivala se na priči o „važnosti svake slamke za čvrstinu snopa“, shodno, svaka stranka članica morala je dosta toga da proguta, zaboravi i oprosti, zarad višeg, zajedničkog cilja – svrgavanja Miloševića – ono koji to nisu tada razumeli nikada neće ni razumeti. Uostalom, kao osoba koja je praktično sarađivala sa tadašnjim rukovodstvom ND moram da ih i ovde pohvalim, šta god ko o njihovoj politici mislio, kao jednu profesionalno izgrađenu političku organizaciju.
Dalje, taj isti, kako ga autor naziva, „nejaki DOS“ je odneo ubedljivu pobedu u Kragujevcu ne samo na „talasu popularnosti“ Vojislava Koštunice već pre svega iz sledećih razloga:
a) zahvaljujući velikoj izlaznosti građana koji su „prepoznali“ priliku da se bez krvi i sukoba oslobode stega Miloševićevog režima;
b) zahvaljujući OTPOR-u, pa i drugim „nepolitičkim“ organizacijama, čiji su pripadnici, rizikujući sopstvenu bezbednost, bili spremni da se neumorno rugaju jednom šizofrenom režimu, sve pod sloganom „Car je go!“
c) zahvaljujući višemesečnom radu stotina članova stranaka DOS-a na terenu koju su imali volje i znanja da političku poruku prenose od „vrata do vrata“;
d) zahvaljujući i ljudima poput Vlatka Rajkovića i Ace Radosavljevića koji su iako izloženi političkom progonu počev od republičkih izbora 1997. godine imali „dovoljno sluha“ da čuju i prepoznaju da je politički prioritet 1999/2000. godine za Srbiju bio svrgavanje Miloševića a ne grčevito očuvanje funkcija unutar izolovanih opozicionih lokalnih samouprava;
Svaki onaj koji je te 2000. godine, slično meni, imao priliku da „krstari“ Šumadijom i da oseti „raspoloženje naroda“ verovatno bi se i danas složio sa gore iznetim. S’ druge strane svako ko danas pogleda kako socijalisti (ponovo) „žare i pale“ na kragujevačkoj političkoj sceni shvata kako bi izgledala eventualna pobeda Koalicije Zajedno na lokalnim izborima 2000. godine!?!
P.S. Za informaciju autoru nisu svi „golubovi preletači“ završili u strankama DOS-a. Demokratska stranka je uspela da po osnovu raznih dokumenata, zahvaljujući delimično i napornom radu moje malenkosti, „rekonstruiše“ dobar deo članstva JUL-a i SPS-a u Kragujevcu te je prijem u svoje članstvo vršila, tada, pretpostavljam i sada, nakon obaveznih provera. Primera radi, sećam se da je alfi i omegi finansijske podrške gradonačelnika Stevanovića i njegovom „omiljenom malom privredniku“, Miliji „pumpadžiji“, jasno stavljeno do znanja da se ne upušta u avanturu pristupanja DS-u jer je u pomenutim knjigama bio zabeležen kao „izdašni“ finansijer i član JUL-a u Kragujevcu!
Poštovani gospodine,
ne mogu da Vas oslovim sa gospodine Chavka, jer bi ste me onda optužili da sam zaljubljenik u Dušana Mihajlovića(gospodin Legija),jedan od ciljeva ovog portala i jeste da se otvori diskusija na zadatu temu i u tom smislu izražavam zadovoljstvo što aktivno učestvujete i svojim sećanjima upotpunjujete predmetne tekstove.
Što se tiče Vaših zamerki, priznajem da nisam bio sasvim precizan, pa ste zaključili da je akcenat na žalu za „uglednim demokratama“, a u stvari sasvim suprotno sam mislio, kako su naime do tada neidentifikovani u javnosti članovi DS hrabro stali na crtu ovim poznatijima i ubedljivo ih pobedili, to Vaš primer u potpunosti anticipira.
Dalje, ni najmanje ne lamentujem nad subinom bivših demokrata, a još manje Verka Stevanovića, a 5.oktobra sam bio u koloni koju je predvodio Vlatko Rajković i stigao u Beograd, zajedno sa još stotinu sepeovaca, kao i svaki put kad su organizovane bilo kakve demonstracije.
Mislio sam da će te shvatiti ovaj tekst kao vreme i događaje koji ne bi smeli da se zaborave i oproste(mislim na dešavanja pred 5.oktobar od strane režima), zatim kao čin velike pobede i početak izneverenih očekivanja građana(krizni štabovi)!
Ipak, zahvaljujem se na komentaru i želim Vam srećnu Novu godinu!
S’ poštovanjem,
Milan Miletić
Imam potrebu zarad istine da se oglasim na komentare koji se ovde pojavljuju, a kao svedok tih i kasnijih događanja.
Naime, kao predstavnik ASNS(Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata), koja je bila članica DOS-a, prisustvovao sam na nekoliko sastanaka predsedništva lokalnog DOS-a.
Autor teksta je surovo upravo za dve stvari za koje ga napadate, a to su:
I.Cole Kovačević je stvarno izigravao domaćina DOS-a iako je štab bio u prostorijama DS, uvek je sedeo u čelu sofre i sam je više puta ponavljao da je on jedini ovde koji svakodnevno komunicira sa glavnima u Beogradu!
II.Uticaj Nove demokratije jeste bio veliki i pre izbora, stalno su ponavljali kako baš oni imaju najviše iskustva, a pogotovo posle izborne pobede, pa da Vas podsetim:
DS-u jesu pripali odbornici a direktorska mesta ovako:
1.Veselin Živković-Fond za lokalne puteve
2.Bratislav Đeroski-SC Mladost
3.zaboravio sam ime Milovanović-JKP Tržnice
4.Mlađan prezime-Studentski centar
5.general -RTK
plus Sojka ministar za kulturu plus dobrica potpresednik skupštine plus Dejan Ilić-Američki privatni pauk i sigurno sam nekog zaboravio…
Mislite o tome..
Pravda
Gospodine Miletiću, opet greška.
„Gospodina Legiju“ je prvi imenovao naš premijer, kome iz pristojnosti prvo prema sebi, a posle i prema svim posetiocima ne želim ni ime da spomenem. A ja svoj nadimak sa ponosom nosim već punih 45 godina.
Takodje u vašem odgovoru se opet ne pominje, namerno ili slučajno, Aca Radosavljević. On je pored Vlatka ispred DS predvodio kolonu za Beograd. Zar ste zaboravili da je taj momak već tada smetao nekima i to u DOS-u zbog svoje oštre reči ali i spremnosti da odrade ono što je većina želela, ali mnogi nisu bili dovoljno hrabri. Zar ste zaboravili početak sukoba i proteste Saveza za promene koji su se odvijali svakodnevno i koje je vodio upravo Aca? Zar ste zaboravili da na te skupove u poslednjim danima 1999.godine nije dolazio ni jedan funkcioner DS u SG osim Vlatka i par odbornika DS? Tada je Aca otvorio čuvenu temu „sede glave“ koja je prilično razbesnela upravo Boru i Verka. Tada se kreće na ovog čoveka, ali i na uništavanje DS. Treba li da podsetim na Skupštinu DS u Kragujevcu 2000.godine i direktno mešanje Verka u izbor prvog čoveka DS. To je bio početak velikog obračuna izmedju DS i tadašnjeg SPO-a oko preuzimanja primata na gradskoj političkoj sceni. Veliki poraz Bore i Verka nikada nije prežaljen od ove dvojice. Svu svoju snagu su nakon 2000 godine uložili u napade i podmetanja ka novoj gradskoj vlasti.
Što se komentara od strane ASNS-a ili ti Pravde ( pretpostavljam da se možda radi o g-dji Vasiljević tadašnjem odborniku DOS-a ispred ASNS, a sada članu DS, izvinjavam se ako grešim) nije tačno da je Nova Demokratija imala veliki uticaj, a naročito nije tačno da je general Aksentijević bio direktor RTK. To je mesto pripadalo DS i njenom članu Predragu Petakoviću, a pomenuti general je bio predsednik UO. Mladjan Dimitrijević je postao direktor SC, ali bi moralo da se zna da je to mesto i danas u ingerenciji Vlade Srbije i da je pomenuti gospodin bio zamenik direktora u mandatu DOS-ove Vlade, a da je po prelasku u DSS, čiji je i danas član i nakon izbora 2004, godine postao direktor. Dakle još jedna netačna informacija. Dejan Ilić – Američki je bio odbornik i jeste imao privatni pauk, ali mi nije jasno da je i posedovanje privatnog pauka funkcija.
P.S. Drago mi je da je i gospodin Veličković svojim komentarom samo potkrepio moje tvrdnje. Zadovoljstvo mi je da konstatujem da još uvek ima jako puno onih koji se vrlo dobro sećaju tih teških ali i lepih vremena. Vremena pobede.
Pozdrav za gospodina Veličkovića.
A takodje i Vama gosn Miletiću, i pored prilično lošeg teksta, želim srećnu novu godinu. Da imate u novoj 2008 što manje ovako loših tekstova
Postovani,
procitah par zapaljivih komentara, na zaista delimicno tacan tekst G/dina M.Miletica, pa istine radi( a ne prepodobnosti) navodim samo neke cinjenice, koje imaju zaista veliki broj svedoka:
1. Tacno da je postojala ideja da se formira Koalicija DOS/Zajedno za Kragujevac, kao sto je tacno da sam, kao jedini clan predsednistva DOS.a vodio razgovore na relaciji „DOS“ – „Zajedno za Kragujevac“. Tacno je da je V.Kostunica pristao da se, na moju molbu, „skine“ njegovo ime sa liste Koalicije (bio prisutan i Goran Svilanovic kada smo o tome razgovarali), ali do formiranja te liste nije doslo, izmedju ostaloga, jer je Verko insistirao da se u imenu koalicije nalazi ili SPO, ili Vuk Draskovic??U Kancelariji su, tada, bili Bora Radic, Verko, Nedja Vasiljevic, Miroslav Narinkovic,…Tacno je da je DS bio protiv pravljenja takve koalicije…Ne mislim da je moja uloga u svemu tome bila velika i znacajna, ali to je istina!
2, Kako sam ja postao clan predsednistva DOS/a? Svakako ne preko vojvodjanskih stranaka, mada nikada nisam krio, a i zasto bih, svoje prijateljstvo sa njima? Ja sam bio koordinator, predstavnik Saveza demokratskih partija (LSV, Reformisti Vojvodine, SDU, Savez Vojv. Madjara i Sandz Demok.partija)koji je prvi zapoceo razgovore sa tadasnjim Savezom za promene i njihovim koordinatorima Covicem i Baticem, sto je dovelo do prvog sporazuma naseg SDP/a i SZP/a, koji smo potpisali Batic i ja…To je bio nukleus buduceg DOS.a, kome se kasnije prikljucila i koalicija DAN (Nova demokratija, Demokratski centar….). DOS je tako okupio sve one stranke koje su radile na stvaranju DOS/a, izuzev SPO/a koji je za ulazak u DOS trazio preko 50% osvojenih mandata u Skupstini Srbije. Eto to je u najkracem, kako sam se ja „usunjao“ na minoran nacin u predsednistvo DOS.a..moleci Vuka, Velju , Zorana, a na grbaci Canka , ISakova….itd. Igrom slucaja cak sam kao minorna licnost i stranka predsedavao DOSom…ali sve se lako postize, posebno kad se istina podvrgne carsijskim tracevima.
3. Jako je ruzna osobina mnogih polemicara da u nedostatku argumenata, traze povrsne i tabloidne „istine“ o rodjackim postavljenjima….pa tako i o postavljenju moje rodjene sestre za direktorku Narodne biblioteke…Stvari stoje malo drugacije…Nina Milanovic je jos u vreme SPS/a bila predlozena, od strane kolektiva, za direktorku Bibiloteke, ali je objasnjenjenje tadasnje gradske (SPS) vlasti bilo da ona, kao licnost i strucnjak svakako zasluzuje to mesto, ali ona na nesrecu ima brata, koji je od 90/te aktivno protiv Slobodana Milosevica….itd, zbog cega sam i isteran sa posla, kao tada umetnicki direktor SKC/a od strane Zike Rankovica, tada portparola SPS/a, a sadasnjeg direktora „Abrasevica“…Moja sestra Nina je profesor svetske knjizevnosti (Filoloski fakultet), koja u Biblioteci radi od prvog dana nakon diplomiranja, dakle preko 30 godina..Prosla je sve sluzbe Biblioteke, a za svoj rad dobila je, izmedju ostaloga Surepovu nagradu (strukovno a ne politicko priznanje) i zvanje Viseg bibliotekara, savetnika, najvise zvanje u bibliotekarstvu, kojih u Srbiji ima oko 30/tak. Kolektiv koji je nju predlozio kao kandidata za direktorku, nakon pobede DOS.a imao je za to postavljenje najveceg protivnika u meni…a i za to postoji nebrojeno svedoka, a posebno medju samim zaposlenima, koji su bezbroj puta dolazili kod mene ….pa se slobodno i oko toga raspitajte. Uostalom cak i danasnja lokalna vlast, zvanicno, misli da je Biblioteka najuspesnija instituicija u kulturi…pa svako ko bude citao ovu polemiku neka odluci gde je istina?
4. Kao clan predsednistva DOS.a po koalicionom sporazumu mogao sam da budem potpredsednik Vlade, ministar, bilo gde u Upravnom odboru….nista od toga nisam prihvatio, sto govori o mojoj politickoj i svakoj drugoj „alavosti“
5. Podrska koja sam imao kao stranka ili kandidat stranke, a koja se meri sa stotinak glasova ili par hiljada svejedno, govori o meni isto koliko i podrska od par desetina hiljada mojih sugradjana Karicu, Tomi Nikolic ili kome drugom slicnom, zbog kojih smo dosli gde smo dosli
6. Mozda je vazna i cinjenica da, svojevremeno, Koalicija Zajedno u svojoj kampanji protiv DOS.a, njegovih predstavnika ili poslanika, jedino meni nije prisivala epitete koju su karaktersticni za tzv. prljave kampanje…
7. Podsecam, ako vredi, da sam prvi i jedini trazio poseban status za Sumadiju i Kragujevac, kada me je vecina sadasnjih kg/politicara zbog toga napadala, diskvalifikovala…bavila se tracevima i sl…sto opet ne govori o meni nego o njima.
Uostalom kao clan Ustavne komisije 2003, godine trazio sam da Kragujevac bude prestonica Srbije,a Sumadija pokrajina…a nije nemoguce pronaci kako se to „primilo“ medju KG politicarima, ko je tu ideju podrzavao, a ko je bio tada protiv, a danas je ZA???
8. Nije mi nepoznata cinjenica da „prvi pevci uglavnom zavrsavaju u loncu“ ali eto ja sam se potrudio, da za sada, to ne bude tako…
9. Inace za one koji ne znaju, moram da podestim da sam> 1991 god prvi i jedini organizovao u Sumaricama Koncert za mir, da sam osnivac AKH“Liceum“ (cl.karta br 1), da sam kum i idejni tvorac projekta Milosev venac, koji se danas mnogi kite…..itd.
Uostalom koga to danas zanima i ko to pamti…
Ma necemo valjda verovati svojim ocima i usima, kada su tu slobodni i nezavisni mediji, poput Kurira, RTS.a i slicnih?
Pozdrav Istinoljupcima..
Branislav Kovacevic Cole
Kada sam pokrenuo seriju tekstova pod nazivom „Podsećanja“ potajno sam u sebi priželjkivao da se gos’n Cole uključi bilo kroz komentare bilo da napiše jedan deo serijala znajući da čovek prati informacione tehnologije, a uz to ima mnogo što šta da kaže što drugi ne znaju.Kako se to nije desilo odlučio sam da u trećem delu ekspilicitno pomenem njegovo ime, i gle čuda javili su su se komentatori i to iz redova saveznika sa ajd’ neću da kažem pežorativnim komentarima, ali zaista sa nedoličnim. Nisam hteo da branim Coleta bez njega samoga , ali pošto se on oglasio, to mi daje za pravo da kažem nekoliko reči:
I. Iako ideološki opredeljen građanski, Cole kao čovek je pokazao sve vrline koje odlikuju pravoslavca, a koje se ogledaju pre svega u skromonsti, nedozvoljavajući da se njegove zasluge za Kragujevac i Šumadiju javno prezentuju kao njegove!
Ono što ja znam, a siguran sam da ima još, je da je Cole prvo(tek što je postavljen) doveo u Kragujevac i Knić ministra poljoprivrede i vodoprivrede Dragana Veselinova da reši pitanje gazdovanja nad Gružanskim jezerom.
Drugo, prvi je Cole pokrenuo i najvećim delom izgurao vraćanje sedišta regionalne direkcije Telekoma Srbija u Kragujevac(čime danas mašu mnogi lokalni odbori stranaka, a u stvari pojma nemaju šta se tu dešavalo, osim pomenutog) i hvala mu u ime svih lokalpatriota koji znaju težinu ovog predmeta.
Skromnost jeste najveća vrlina, ali i mač sa dve oštrice, pa dozvoljava pojedincima da se obruše na sasvim ispravnog čoveka!
U ime redakcije ovog portala izražavam zahvalnost gospodinu Branislavu Kovačeviću Coletu, na učešću u diskusiji i pozivam ga da u ime prošlih dana koji ne smeju da se zaborave, napiše i jedan tekst svojih sećanja.
S’ poštovanjem!
Milan Miletić
Postovani G/dine Mileticu,
hvala Vam na lepim recima, koje koliko god da uvek prijaju, toliko i stvaraju osecanje obaveze da nastavim tako, kako sam i do sada, ali u isto vreme izazivaju osecaj nelagodnosti, jer se kod nas lepim recima uglavnom obracamo onima koje ispracamo u „vecna lovista“, a vrlo, vrlo retko svojim sugradjanima. No, kao sto ne volim da procitam pausalne i nicim argumentovane kritike, slican osecaj gajim i prema pohvalama, jer sam ja obavljao odredjene politicke poslove po savesti i u skladu sa interesima gradjana, ali sam za to primao i platu…Znam da ce se mnogi „zalepiti“ upravo za ovaj detalj, ali ga ja namerno i spominjem, jer je tada bila povika, od strane legalista, sps, srs/a…i drugih „velikih patriota“ kako primamo enormne plate, a poredjenja radi, one su u odnosu na danasnje poslanicke plate bile 4-5 puta manje…Ali ko danas pamti, sta je bilo juce?
Zeleo bih da odgovorim i na jos jedno pitanje…kako sam stigao, dokle sam stigao i ko za to ima zasluge i kakve?
Za moj ulazak u politiku, pa i sva saznanja o njoj, zasluzan je jedino i iskljucivo pok. prof Ivan Djuric. On je bio taj koji me je danima, mesecima, pa i godinama ubedjivao da je neophodno da se direktno ukljucim…Nazalost to sam uradio tek 1997, kada smo osnovali Ligu za Sumadiju/Koaliciju Sumadija, a nazalost, jer je prof Ivan Djuric te godine i preminuo. Partija koju smo osnovali avgusta 1997, pored programa, imala je za cilj da otvori politicki prostor da se Ivan vrati iz Pariza, gde je predavao na Sorboni, u Srbiju i to u Kragujevac- ne u Beograd Uostalom ko se seca tih godina, setice se da se na iznenadjenje mnogih Ivan sve cesce vidjao na kragujevackim ulicama, u Svetlosti, na RTK/a…Ipak teska bolest (kancer) prekinula je realizaciju te nase zelje….Uzimajuci u obzir cinjenicu da je od tada proslo punih 10 godina, zelim da jos osvetlim ulogu profesora Djurica, mog prijatelja Ivana…On, Vidosav Stevanovic (pisac) i ja, sa grupom istomisljenika (uglavnom onih koji su napustili SFRJ i nasli se u Parizu) smo osnovali Pokret za demokratske slobode, pre osnivanja Lige za Sumadiju, sa osnovnom idejom da pomazemo slobodnomislecim ljudima i medijima, demokratskim partijama…Ivan i ja smo puno putovali pokusavajuci da vec rasplamsani rat prevedemo u mirne vode-pregovore; da pojacamo proces demokratizaciji jugoslovenskog prostora (kako je Ivan cesto voleo da naziva SFRJ);da se izborimo za slobodu medija; da se formira demokratski front – „treci put“ ili „demokratski kisobran“ kako smo to u zargonu nazivali. U tom smislu, Ivan je pre svega, obezbedio odredjenu finansijsku pomoc „Svetlosti“ i RTK(Kragujevac), „Zapisima“(Cacak), „Smederevcu“(Smederevo“ „Vranjskim novinama“(Vranje), Radio Bajina Basta(Bajina Basta),,,,i mnogim drugim pre svega lokalnim medijima, izvan Beograda, sto je i bilo u skladu sa nasim kasnijim programom decentralizacije Srbije…Takodje smo smatrali da je najvaznije otvoriti dijalog sa Srbima u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, kao i sa politickim predstavnicima tamosnjeg vecinskog naroda, pa smo doprineli stvaranju Srpskog vijeca u Sarajevu, gde smo putovali i za vreme trajanja Karadzicevog „humanog“ oslobadjanja Sarajeva, u Zagrebu su vodjeni razgovori sa Stjepanom Mesicem i Pupovcem i mnogim drugima, na Kosovu smo razgovaral sa Azemom Vlasijem, Ademom Demacijem, Skeljzenom Malicijem,Fenmi Aganijem, Vetonom ….sto je rezultiralo prvim srpsko albanskim dijalogom, odrzanom u Ulicinju, kada smo proglaseni za izdajnike, strane placenike i sl. I puno toga bi se jos moglo reci o tim aktivnostima, ali mediji su nas proglasili za izdajnike, a posebno kada smo i u Sandzaku pronasli demokratskog sabesednika, sada vec poznatog politicara, Rasima Ljajica, kada smo medju Madjarima u Vojvodini poceli razgovore sa njihovom najacom partijom Savezom vojvodjanskih Madjara (J.Kasa)….kada smo sa pok prof Miladinom Zivoticem koncipirali Savez demokratskih partija, kome su se prikljucili SDU(Zarko Korac), LSV(N.Canak), Reformisti Vojvodine(M.ISakov),SDP(Rasim Ljajic), SVM(J.KAsa) i tek osnovana Liga za Sumadiju..Ja sam tada izabran za koordinatora (u dva mandata) naseg Saveza, pa sam sa Ivanom i drugima organizovao razgovore sa SPO.om(Vukom Draskovicem), DS/om(Zoranom Djindjicem)….sa ciljem stvaranja jedinstvenog bloka i medjusobnog pomirenja.Tako da je nakon naseg Saveza, nastao Savez za promene…a juna meseca (formalno) 2000/te i DOS.Svemu tome u prilicnoj meri je kumovao i pok prof Ivan Djuric. Nazalost srpski narod u njemu nije video reformatora, vec je medijsku satanizaciju pok,.Ivana primio kao „golu istinu“, pa cak i onu laz iz usta RTS/a i SPS/a da je on trazio i potpisao zahtev za bombardovanjem Beograda…Ta slika se poput „indiga“ preslikala i na moje politicko angazovanje, sto ne znaci, po automatizmu, da se moje politicko delovanje, pa i politicka snaga moze porediti sa Ivanovom…Uostalom i lokalna vlast osvojena u Kragujevcu 1997.godine ima razloga da se sa pijetetom seca pok Ivana Djurica, sto ipak nije rezultiralo davanje njegovog imena nekoj od KG ulica, uprkos inicijativi i predlogu koji sam svojevremeno i zvanicno podneo.Jednom „izdajnik“, uvek „izdajnik“…Pri tom napominjem da je Ivanov otac dr Dusan Djuric – Zinaja,bio lekar/utemeljivac endokrinologije i jedan od najzasluznijih za otvaranje Internistickog odeljenja u KG bolnici, da je ziveo u Palilulama(tada – ulica Vojvode Vuka), da je Ivanov deda Sava bio pitomac Vojno tehnickog zavoda, te da je sa suprugom Persidom sahranjen na Paliluskom groblju (gde jos uvek postoji njihov spomenik)….Eto nesto malo crtica iz vremena kojih se svi nerado secamo, neko zbog teskih vremena, neko zbog savesti (ako je ima?)….
Sto se tice mog doprinosa resavanju problema Telekoma, Carine,Zastave, KBC/a….neuksuno bi bilo da sam o tome pisem, pa to prepustam onima koji su bili svedoci i ucesnici.
I da se na kraju nasalim na svoj racun, recima Ilije Cvorovica (Bate Stojkovica) iz „Balkanskog spijuna“….“A mene ako se sete, sete….“ Odgovor, naravno znam!!!
U svakom slucaju Vam se zahvaljujem na datom prostoru.
BK Cole
PS> I jedna mala „anegdota“, koja mozda odslikava nas carsijski mentalitet: Negde avgusta meseca, ako se dobro secam, 2000/te, onog avgusta kada je ubijen Ivan Stambolic,a ja sa njim pregovarao, pre toga, oko njegove eventualne kandidature, organizovali smo utakmicu „Otporasa“ sa mladim DOS/ovcima na prostoru kod Zlatne ruzze…Dosla je policija sa maricom, potrpala aktere, pa i mene, koji naravno nisam igrao, vec sam stajao sa strane…Mene su stavili u policijskli automobil (Zastava 101), jer u „marici“ nije bilo mesta…Prvi komentar, koji sam cuo, nakon pustanja bio je…pa da Otporase su uhapsili, a Cole se onda ugurao medju njih vicuci:“uhapsite i mene, uhapsite i mene…!!!“
Dakle nije da sam se samo gurao u vlast, nego sam „dobrovoljno“ isao i u zatvor…
Ali o svemu tome su mnogo bolje od mene, pisali nasi, nazalost, savremenici Radoje Domanovic, Sterija Popovic, Branislav Nusic…. Ma ko zna mozda i ja sednem jednoga dana pa napisem….sve ono sto bih radije da zaboravim!
Ja tebi vojvodo ti meni serdaru!
Ajde Miletiću molim te!
Pa gde si to ti čuo da je baš Cole „pokrenuo i najvećim delom izgurao vraćanje sedišta regionalne direkcije Telekoma Srbija u Kragujevac“.
Ako me sećanje ne vara u gradu je 2002 godina lično Vaš tadašnji partijski drug Veroljub Stevanović pokrenuo priču da iz grada Kragujevca sve ode. I tada je SPO u okviru koalicije Zajedno javno pričao kako se sprema odlazak i Telekoma i PTT-a i EPS-a. . . Čak je bila i priča da će se iseliti i Šumadijska eparhija. O tome naravno nije bilo govora ali je to bila lepa priča da se napada tadašnje lokalno rukovodstvo, koje nije bilo po volji Verka i Vaše družine.
Ako me sećanje ne vara, ovim povodom je u Vladi Srbije održan sastanak sa premijerom Djindjićem i poslanicima iz Kragujevca( dakle ne samo lepi Cole, nego i Aca, Gvozden Jovanović, Dušan Golubović) i predsednikom Skupštine grada Vlatkom Rajkovićem na kome je javno rečeno da nema govora o bilo kakvoj selidbi institucija iz Kragujevca.
I još ste se gosn. Miletiću drznuli da kažete da neki nemaju pojma o tome. Imam utisak da ipak Vi nemate pojma.
Poseta tadašnjeg ministra Veselinova Kniću je imala takav uticaj na rešavanje pitanja gazdovanja Gružanskim jezerom, da evo danas baš uživamo u blagodetima tog rešenja.
A opet niste namerno ili slučajno, a pre će biti ovo prvo, da pomenete razgovor koji je vodjen izmedju predstavnika udruženja ribolovaca našeg grada i lokalnih političara iz DS-a gospodina Planića, tada člana IOSG Kragujevca i tadašnjeg poslanika Ace Radosavljevića da se sa nadležnom upravom u resornom ministarstvu iznadje rešenje o novoj podeli teritorija i da se udruže Kragujevačka ribolovna udruženja i zajednički konkurišu za gazdovanje. Taj dogovor je dao i neke konkretne rezultate.Ja kao dugogodišnji sportski ribolovac se sećam tih razgovora i upoznat sam sa čitavim problemom.
Nemam nameru da branim DS, umeju oni to da rade mnogo dobro i daleko bolje od mene, ali ne želim da dozvolim da omalovažavate sve ono što su radili brojni ljudi u tom periodu, kada je podsećam upravo Vaš tadašnji partijski kolega Verko bio pod ćebetom.
Imam utisak da i kroz ovaj tekst i komentare koje ste dali još jednom želite da sva dešavanja vezana za istorijsku pobedu DOS-a, kako na nivou Republike tako i na nivou Grada omalovažite. Sramota i žalosno gospodine Miletiću.
Nije u konačnoj pobedio učestvovala ona Vaša grupa kojoj ste pripadali, shvatite to već jednom i časno recite i odajte priznanje onima koji su izvojevali pobedu. Koliko god to Vama bilo teško daleko je poštenije da pružite ruku i čestitate nego što na ovakav načit, izvrtanjem istine i komentarima koji su ispod svakog nivoa, želite da omalovažite dogadjaje koji su promenili tok u Srbiji.
Chavka
Dakle nemam nameru da ucestvujem u Vasim daljim prepucavanjima, ali nemam ni nameru da ne kazem ono sto znam i u cemu sam ucestvovao…Sa kojim uticajem i snagom, to neka svako proceni kako god hoce?
- Dakle cinjenica je da je Gradom strujala vest (koju su verovatno plasirali ljudi iz Verkovog staba?) o tome kako se seli sve sto je pomenuto i vise od toga…U vise navrata sam na tu temu razgovarao sa Vlatkom, kao i sa poslanicima, ali i sa premijerom Djindjicem….Kada sam mu po treci put rekao da se prica, to sto se prica, bez obzira da li je istina ili deo Verkove predizborne kampanje…On mi je rekao da mu sve to dam napismeno. Ja sam napisao to sto se prica i trazio HITAN sastanak, zvanican sa premijerom i nadleznim ministrima, pa da to ne bi bila samo moja inicijativa, ispod mog potpisa, potpisali su se i svi tadasnjiDOS/ovi poslanici.Nakon toga me je premijer zvao telefonom i rekao da je sastanak zakazan tada i tada, da dovedem sa sobom sve poslanike, o cemu sam ih ja i obavestio, kao i Vlatka i tadasnjeg nacelnika okruga, Caleta Vukicevica….itd…Eto i za to postoje svedoci i ucesnici…
- Sto se tice koriscenja Gruzanskog jezera, na inicijativu predsednika opstine Knic, ja sam doveo nadleznog ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, kako bi se razresili nagomilani problemi…Niti sam predlagao, niti sam ucestvovao u trazenju najboljeg resenja, vec se moja preuzeta obaveza zavrsavala dolaskom Veselinova….A sta su sve pricala i pisala razna ribolovacka udruzenja, ciji su sve interesi bili ugrozeni tim tada postignutim resenjem niti je bila moja dalja ingerencija, niti me je zanimalo, jer jezero nije namenjeno samo ribolovcima…Uostalom, koliko je meni poznato tadasnja odluka je do danas korigovana vise puta.
Ne mislim da je moja politicka misija bila nadljudska, ali nije ni bila tako minorna, kako bi to neki hteli da prikazzu! Znam da bi mnogi da su bili na mom mestu bili „nedodirljivi“, kao sto znam da me mnogi bas zbog direktnih i cestih kontakata sa pok premijerom Djindjicem nisu voleli…Uostalom kao predsedavajuci DOS.a prvi sam zakazao sednicu predsednistva DOS van Beograda i to u Kragujevcu! I ta cinjenica je od nase male carsije minimizirana…ali cinjenice su neumoljive…
U svemu drugome sta je ko kome rekao, zasto, ko je kome pokusavao da smesti i na koji nacin, ja ne zelim da ucestvujem.
BKC
PS>Hvala na epitetima „lepi“ i sl….gode mojim godinama!
Gospodine Kovačeviću,
ja zaista nemam nameru da polemišem sa Vama.
Poštujem Vaše učešće u vremenima o kojima govorimo, ali takodje poštujem i sve one koji su dali veći ili manji doprinos u tim vremenima.
Jedini povod mog učešća u ovoj priči je želja da sprečim pojedince, poput autora ovog teksta Miletića, da u obilju netačnih navoda omalovaži i umanji značaj dogadjaja iz 2000.godine.
Nije mi jasno zašto ste Vi, kao iskusan i promišljen čovek, dozvolili sebi takav luksuz da za malo komplimenata od strane pomenutog autora, pristanete na podupiranje njegovih konstatacija. Time ste u neku ruku dali podršku onome što je on iznosio. Niste ni jednom rečju želeli da osporite njegov komentar, već ste se obrušili na gospodina Veličkovića. Šta je to gospodin Veličković pogrešno izneo, da izuzmemo deo koji se tiče Vaše sestre.
Još jednom podsećam da autor ima zaista izuzetno primetnu žal za svojom strankom SPO i žal što oni nisu poneli oreol konačnih pobednika nad Miloševićem. Naglašavam da sam kao volonter DOS-a i simpatizer DS-a ( i danas) vrlo dobro zapamtio 1997 godinu i smenu Zorana Djindjića od strane SPO i SPS. Tada sam sam dobio potvrdu svojih razmišljanja da Vuk ne da ne može da smeni Miloševića nego da to i ne želi.
Zbog svega toga, zbog žarke želje autorovog prijatelja Verka Stevanovića da sruši DOS i naročito DS, osporavam ovaj tekst i napadam ga srgumentima.
A Vama gospodine Kovačeviću želim da poručim – nemojte da govorite o tome kako ste se vi sretali sa Djindjićem i kako je on Vas više uvažavao nego svoje partijske kolege Vlatka, Acu, Gutu i ostale. To jednostavno nije ni pristojno. Sećam se čestih dolazaka Djindjića u Kragujevac, čestih vrlo srdačnih i prijateljskih ćaskanja Djindjića sa pomenutim ljudima iz DS. Ali o tome se ne govori. Ako ste zaista prijatelji onda ta vremena čuvate za sebe. Na tome, koliko vidim vrlo dobro rade pomenuti članovi DS, jer nikada nisam čuo da bilo gde javno pominju njihove odnose sa pokojnim premijerom. To savetujem i Vama. Budite ponosni što ste bili saradnik Zorana Djindjića. To je bogatstvo koje Vam niko ne može ukrasti.
I još nešto Vam želim poručiti. Kada ste govorili o Vašoj sestri, pomenuli ste da i sadašnja gradska vlast misli da je Biblioteka najuspešnija institucija u kulturi. Nemojte i Vi da me razočarate i da zaboravljate da je lično gospodin Saša Milenić imao nameru da razreši Vašu sestru sa mesta direktora i da je to čak i javno izrekao za skupštinskom govornicom, smatrajući da je upravo ona kočnica napretka Biblioteke. Nije valjda da i Vi vidite sebe pored Verka i drugara. Ne, ne, ne želim da verujem.
I da ne zaboravim, na kraju, o Vašem poštenom odnosu prema poslu treba da govore drugi, ne Vi. Jednostavno, nije pristojno.
Ni ja više nemam živaca za igru poput one iz filma „Stigla Vam je pošta“ gde Tom Henks komunicira sa Meg Rajan, pri čemu ona ne zna koje on, a on opet misli da vodi igru. Dakle „ja njega gospodarim a on mene Miloša“ što reče srpski knez gospodar Jakovu.
Poslednji put na ovom portalu g-dine Chavka,iako mislite da znate sve o meni, moram da Vam kažem da se i mi pomalo razumemo u IP protokole, skrivene e-mail adrese, kao i stilove izražavanja pojedinih ljudi! Dakle svaki Vaš komentar u celosti smo objavili, dobili ste prostor na ovom portalu najveći, odmah posle Bate i mene, ali kad sve to pređe gornju marginu, koja je definisana u zaglavlju ovog sajta, onda moramo malo da prikočimo.
I samo za Vas: ja sam hapšen i brutalno pretučen od strane režima SM 1.juna 1993.godine iako tada nisam bio član stranke, a niko srećniji od mene nije bio 5.oktobra, kad sam se našao ispod Savezne skupštine, baš ispred kazamata u ulici Majke Jevrosime, gde sam bio premlaćen(pitajte o tome Zorana Rajevića), e sad stvarno se izvinjavam, što u onoj gunguli, sve do Nikšićkog brda dokle sam išao peške, nisam video Acu Radosavljevića.
Izvinjavam se takođe što sam zaboravio da je Aca predvodio proteste Saveza za promene tokom ‘99.godine, izvinjavam se takođe što sam zaboravio da je Aca patentirao čuvenu izjavu „sede glave“, izvinjavam se što sam zaboravio sa kolikom je razlikom Aca pobedio Boru Radića u njegovoj izbornoj jedinici.Ivinjavam se takođe, što sam zaboravio da su Kragujevčani iz milošte zvali najšarmatnijeg i najoriginalnijeg lokalnog političara Aca-guza.Izvinjavam se ovde što kažem da je Aca lokalni političar, no mislim samo na vreme do 2000-te.Izvinjavam se i u Batino ime što Aca još uvek nije stavljen u lokalni lonac. Izvinjam se, mnogo se izvinjavam!
Milan Miletić
Chavka,
Dakle za polemiku su potrebni i argumenti a ne samo „ja mislim da je tako bilo“…
Upravo zbog improvizacija i polovicnih informacija ja sam napisao samo ono sto znam, ili sam u tome bio ucesnik/svedok…Ne secam se da sam igde velicao svoje prijateljstvo (bliskost) sa pok.premijerom Djindjicem, vec sam samo iznosio cinjenice o nasim politickim susretima….
1. Nikada nisam sebe smatrao bliskim prijateljem prem Djindjica, niti je za to bilo osnova.Moji bliski politicki, ali i privatno, prijatelji bili su Ivan Djuric, Nenad Canak,Mile Isakov (do 2002), Rasim….
2. Nikada i nigde nisam sporio nicije zasluge, pa ni DS/a, pa ni pojedinaca – visokih gradskih funkcionera, poslanika…sto ne znaci da sam se sa njima u svemu slagao! Uostalom i dan danas imam vrlo korektne odnose, kako sa DS/om tako i sa sadasnjim i bivsim DS funkcionerima. Pokusajte da pronadjete jednu recenicu gde ja na bilo koji nacin omalovazavam ucinak DS/a ili Vlatka, Ace…..
3.Imam sasvim dovoljno godina da pohvale, kao i kritike, ne mogu da uticu na mene, da bi zbog toga prenebregao da kazem istinu o dogadjajima u kojima sam ucestvovao. Neko ce to omalovazavati, neko velicati, ali svakako ne moze biti sporna cinjenica da sam bio na mnogim mestima, pa i odlucivao (ako i to nije sporno?)gde nije bilo bas previse kragujevackih predstavnika,,.U tom smislu sam i odgovorio G/dinu Mileticu, a i Vama, ne ocenjujuci nicije zasluge.
4. Sto se tice moje sestre…nepristojno je da ja o tome govorim, slazem se…ali sam izneo istinu o njenom postavljenju, pa i njenom doprinosu. Ne sporim da su Sasa Milenic ili Verko ili…neko treci, zeleli po osvajanju lokalne vlasti da je smene, ali to nisu uspeli iz nekih drugih razloga (Dragan Kojadinovic je ostao u SPO/u)…Tu istu zelju za smenom su imali i Toma Nikolic i Natasa Jovanovic, pa eto nisu uspeli…Lokalna vlast je nedavno, ZVANICNO,ocenjujuci rad Biblioteke, izrekla niz pozitivnih ocena…Bilo bi pretenciozno da i pomislim da je i u prvom i u drugom slucaju to ucinjeno zbog mene, jer moja sestra ima sopstveno ime i prezime, znanje i zvanje, kakva god da su vremena!
5. Sto se mog buduceg politickog delovanja tice, nemojte se se sekirati za mene….Meni prvi posao u zivotu nije bila politika, te tako ni u buducnosti ona ne mora da bude nesto gde cu se dokazivati….Ja sam od Koalicije Zajedno 1997, kada su DS i SPO cinili vlast, tada kao nestranacka licnost imenovan za zamenika direktora RTK.a (Vidosav Stevanovic, je bio direktor) i to u vrlo teskim vremenima….Uprkos cinjenici da nisam imao siguran posao, pa ni partiju iza sebe, ja sam nakon 2 meseca podneo ostavku..I to je jedini moj poslovni i politicki odnos sa SPO/om, odnosno Verkom…Time ne zelim da kazem nista ni lose ni dobro, samo to navodim kao cinjenicu…A DS je bio sa SPO/om, Verkom, u koalicionom odnosu….nesto duzze, ili mi se cini? Sto opet samo po sebi ne znaci ni dobro ni lose, vec je naprosto cinjenica…
6. Samo nemojte sebi da dajete za pravo da unapred znate punu i jedinu istinu bas o svemu, ako niste bili licni ucesnik ili svedok zbivanja, vec ste to culi iz „trece“ ruke…ili tek saznali iz medija..
7.Naravno da se slazem sa Vama da o necijem radu treba da govore drugi, ali kada ti drugi govore netacno, ne mislite valjda da i to treba da ocutim…Kakav je odnos prema mom radu bio neka svedoci jedan detalj>izvestaj lista „Svetlost“ sa jedine sednice predsednistva DOS.a u Kragujevcu, kojom sam predsedavao i na kojoj je bila donesena odluka o Miroljubu Labusu kao DOS/ovom kandidatu za predsednika…U tom izvestaju, za razliku od SVIH drugih medija, izvan KG/a, jedino se ja ne pominjem, jedino mene nema na fotografijama, jedino ja nisam dao izjavu, a izmedju ostaloga tada sam u ime DOS.a drzao i konferenciju za stampu…Ali tako je to kod nas, kada je profesionalnost medija u pitanju…pa i istina!
I naravno sve ovo ne pisem zarad naknadnih priznanja i hvale radi, ali malo mi je muka vise od naknadne pameti i paranoicnih prekrajanja dogadjaja i istine….Prema tome niti sam se „obrusio“ na G. Velickovica (tek sam sada video ko je potpisnik tog komentara, niti znam ko je pomenuti G/din), kao sto nisam, ako ste, pazljivo citali, podrzao tekst G/dina Miletica, vec sam u oba slucaja, kao i u Vasem , izneo par agrumenata, pokusavajuci da realno prikazem ono o cemu su oni pisali, prilicno pausalno…
BKCole
Jer je neko znao da je gradonacelnik kupio bmv i neke honde.