SVETLOST nije samo posmatrač

„Nisi umro, ako ne piše u Svetlosti“, važilo je nekad. A i sada je tu negde. S druge strane, pitanje je i da li si politički živ, ako duže nisi predmet neke od rubrika u ovom listu. Jedini kragujevački nedeljnik, list «Svetlost», bez obzira na sve političke turbulencije uspeva da ostane informativno glasilo Kragujevčana i da istrajava na svom prepoznatlljivom stilu. Činjenica je da tiraž nije kao u vreme pokojnog direktora Paje Ćirovića, kada je išao i do deset hiljada, ali treba uzeti u obzir i da su bila druga vremena. «Svetlost» je novina koja voli da se uzme sa tudjeg stola i ide od ruke do ruke, tako da se zaista opravdano smatra da je broj čitalaca «Svetlosti» najmanje pet puta veći od količine prodate na kioscima. Meni je draže da je uzmem od kolportera na ulici, ima u tome nekog rituala.

Danas u Kragujevcu ima više mišljenja da je lokalno okruženje zrelo za drugu i treću novinu, jer smo veliki grad. Medjutim, iskustvo kaže da svi pokušaji da se nametne konkurencija «Svetlosti» nisu dugo izdržali ( LID, NL, Šumadijske novine ). I sam projekat izdavača «Svetlosti» da iskoristi svoje novinarske kapacitete kroz dnevne KG NOVINE je bio simpatičan i omiljen, ali ne zadugo – nije naišao na trajniji prijem kod čitalaca koji su trebali to da finansiraju. Biznis je surov, ne živi se od obožavalaca. Jedno je potpuno sigurno i stoji kao teško oboriva činjenica – SVETLOST je vrlo čvrsto pozicionirana kao jedino štampano informativno glasilo Kragujevčana. To joj daje snažan vetar u ledja, tako da sve što objavi «Svetlost» ima posebnu specifičnu težinu u društvenom životu Kragujevca, pogotovo političkom. Sve to čini da Svetlost» nije samo posmatrač i komentator političkog života Kragujevca, već njegov aktivan subjekt, a u izvesnoj meri i kreator.

Za lokalne političare, četvrtak ujutro, kad izlazi «Svetlost», je prilično uzbudljiv, pa i traumatičan. I ne samo za njih, već za sve učesnike javnog života. Prvo se obraduju što ih nema i nisu predmet oštrih kritičkih i aferaških tekstova, a potom ih obuzme osećaj da i nisu nešto značajni za politički život grada, ako «Svetlost» ne potroši ni slovo na njih. Pomešana su im osećanja, ali potajno se nadaju da će «Svetlost» kad tad da ih pohvali za njihov pregalački rad i uloženi trud i za doprinos razvoju našeg grada. Ali «Svetlost» nikada nije bila „čestitajući“ medij i toga se svi plaše, pogotovo oni čija funkcija zavisi od mišljenja javnog mnjenja Kragujevca. Kritički odnos prema dogadjajima i ljudima u Kragujevcu je koncept koji čitalačka publika očekuje od svakog novog broja. Kao presedan, i to je povoljno odjeknulo medju vernim čitaocima, mada nije vezano za politiku, su bile naslovne strane sa Marijom Šerifović i Jelenom Tomašević , jer su one stvarno naši najbolji promoteri .

«Svetlost» ima cenovnik i za politički marketing , koji je prilično visok srazmerno pretpostavljenom mogućem uticaju, gde politički akteri sami napišu šta god hoće o svom političkom programu ili im to urade ugledne marketinške agencije. Medjutim, to vidno odudara od prepoznatljivog uredjivačkog stila Miroslava Jovanovića, tako ne daje nikakve efekte. Odmah se vidi da je prostor iznajmljen, a to čitalac ne voli i u startu prezire, ili prihvata sa velikom rezervom. Vremenom su ovo shvatili svi subjekti lokalnog političkog života, pa ne haju mnogo da se na taj način obraćaju neznanom junaku – biraču.

U gradu su podeljena mišljenja koliko bi «Svetlost» od neafirimisanog kandidata mogla da napravi budućeg gradonačelnika ili političkog lidera neke stranke, pod uslovom da bi to i htela. Više ima onih koji misle da bi to bilo nedovoljno i da je za takav cilj neophodna propagandna mašinerija širokih razmera , a da je «Svetlost» ta koja bi mogla da potkrepi pozitivan imidž kandidata, ali ne kao odlučujući faktor. S obzirom da bi to narušilo koncepciju lista i da je to skoro nemoguće u ovom trenutku, svi politički aspiranti, osim onih najostrašćenijih, i ne pokušavaju da razmišljaju u tom smeru. Medjutim, većina je potpuno saglasna u tome, da «Svetlost» lako može da sruši bilo kog lokalnog heroja, opet pod uslovom da to i hoće. Posebno je pitanje, koliko je «Svetlost» nekome nanele ozbiljne štete objavljivanjem bilo kakve afere i teksta sa negativnom konotacijom, osim možda vladajućoj gradskoj garnituri polovinom devedesetih. Mnogi sa razlogom smatraju da treba da ste mnogo značajan faktor u društveno- političkom životu grada da bi vas «Svetlost» otvoreno napala, pa nije redak slučaj da danas mnogi smatraju jednim od vecih „uspeha“ u svom političkom bavljenju to što su bili predmet kolumne u «Svetlosti».

Posebno je interesantno druženje sa novinarima «Svetlosti» u kome je uvek prisutan potajni strah od velike medijske moći. Čak i u situaciji kada su neka vrsna pera kragujevačkog nedeljnika, donedavno i urednici značajnih rubrika, svoj angažman u štampanim zamenili novinarskim poslom na lokalnim elektronskim medijima. Sa novinarima «Svetlosti» i dalje se priča u rukavicama, sakrivajući najosetljive činjenice, koje vešto novinarsko pero može da pretvori u dobru vest. Taj odnos prema njima ih je pomalo izolovao, ali oni problem premošćavaju tako što imaju insajdere u svim političkim organizacijama i ostaju potpuno u toku svih značajnijih zbivanja. Novinarska ekipa «Svetlosti» je već dugo na okupu zajedno i prilično je homogena, tako da su svi lokalni politički faktori shvatili da ne mogu preko nekog da izdejstvuju nešto što se kosi sa osnovnim postavkama uredjivačke politike. To važi i posle promene vlasništva, kao najvećeg mogućeg uticajnog činioca. Nije se promenila uredjivačka politika, na veliko iznenadjenje, ali i odobravanje, mnogih vernih čitalaca. Oni su odahnuli, pa i dalje znatiželjno čekaju osvanuće u četvrtak i izlazak omiljenog lista, kojim će da zadovolje svoje čitalačko ushićenje. Ako se desi da izlaženje lista kasni makar jedan dan, kao što je bio slučaj sa poslednjim brojem, znatiželja i poraste, jer se razlozi odmah traže u sadržaju, a ne na tehničkoj strani. To najbolje potvrđuje da je «Svetlost» postala i o(p)stala kragujevača informativna institucija, pa i šire, bez obzira na prodor i rastući uticaj elektronskih medija i interneta. I dobro je da je tako.

Bratislav Uraković