Aleva paprika u lokalnom loncu

Socijalisti Kragujevca su na velikoj prekretnici u svom političkom delovanju. Na sledećim  lokalnim izborima ili će zauzeti čvrstu poziciju sa  oko desetak posto  glasova ili će ostati na margini političkog života grada u kome su bili politički dinosaurus i doprineli da mu se prilepi nadimak „crveni grad“. Da li je ovaj grad u medjuvremenu poplaveo ili  požuteo videćemo na sledećim izborima, a da na rezultate sigurno mogu uticati socijalisti svojim delovanjem je potpuno tačno, „što jes jes“, kako su zagovarali u trenucima najveće političke moći. 

Jaka oštrica socijalista je potpuno otupela prihvatajući malo parče vlasti , kroz direktorske funkcije i upravne odbore u lokalnoj samoupravi. Oni bi trebalo da glasno zagovaraju  sistem vrednosti slobode, pravde , jednakosti i solidarnosti, kako im piše u programskoj deklaraciji. Svako ko je prihvatao malo vlasti, mora da bude suočen sa političkim kompromisima, pa i Obren Ćetković, iskusni političar i očigledno dobar direktor, ali sa velikim hendikepom što ne može da deluje opoziociono, već je „politički uhapšen“ od strane aktuelne gradske politike u kojoj deluje kao „konstruktivna opozicija“(samo njemu znano šta to znači). Umesto da zastupa interese kragujevačkih radnika , što je očekivati od jednog levičarskog  vodje on napada opštinu Knić za ugrožavanje Gružanskog jezera kojim gazduju „Srbija Vode“. To deluje prilično dušebrižnički prema našem kvalitetu života, ali nije borba za osnovnu egzistenciju i nova radna mesta što biračko telo najviše zanima. Njegovo javno često pojavljivanje sa gradonačelnikom , koji za njega  tvrdi da je dobar organizator i rukovodilac, pokazuju jasnu težnju koja ne može preko noći da izumre, da SPS voli da je u vlasti ili makar blizu nje.  U tom javnom druženju gradonačelnik profitira jer mu bolje da uz sebe ima posrnulu veliku stranku koju lako može da namiri sa par direktorskih mesta i upravnih odbora, nego da mu dahću za vratom sve agilniji G17PLUS i LDP, koji  nisu narodnjačka opcija kojoj on ideološki pripada i Nova Srbija koja vlada u svim okolnim opštinama (Kraljevo, Čačak, Knić i Topola) , koja stoji na kapiji Kragujevca i čeka pogodan momenat da na velika vrata udje u lokalnu vlast. Lukavi Veroljub Stevanović ih hvali izmedju redova, ali ih i uredno drži pod kontrolom  na svom „samočestitajućem“ mediju, ali to je cena koju SPS plaća da bi bio uz vlast. Ćetković je uspeo da oko sebe okupi neiskompromitovane ljude i smanji recidive koji se vuku iz miloševićevskog perioda, sa kojima  se stranka još uvek bori. Svoje stare zaslužne kadrove, obojene u crveno sa negativnom ikonotacijom, sklonio je u pozadinu odakle mu oni nesebično pomažu jer je  SPS je uvek čuvao svoje ljude.On je političar starog kova i gleda da je stalno u narodu, da bude „vidjen“, čime se razlikuje od mladjih na političkoj kragujevačkoj sceni koji više vole da se bave sopstvenom stranačkom infrastrukturom. Iako ga  mnogi odavno vide u političkoj penziji, iako ima puno političkih neprijatelja i u sopstvenoj stranci i van nje, on će pokušati da kragujevačkom SPS-u izbori mesto i u novoj lokalnoj vlasti.  

Okruženje u kome radnici dobijaju otpremnine i dolazi do klasnih razlika je bilo idealno za socijaliste Kragujevca za podizanje lokalnog rejtinga na najmanje duplo od onog koji trenutno imaju.  Ovakav milje im je potpuno ostavljao prostor  za politički manevar socijaldemokratskog delovanja koji oni ne koriste ni malo ili ne smeju da koriste zbog uklještene pozicije u lokalnoj vlasti. Nemaju nijednog lokalnog glasnogovornika tipa Bajatovića koji bi bio prepoznatljiv po vrlo oštrom tonu u odbranu pravde. Dobrom kampanjom u odbranu prava radnika SPS bi glatko mogao iznad 10% , jer veliki deo naroda, a pogotovo radnika koji imaju nestabilan posao u tranziciji,  i traži da prepozna svog zastupnika u društveno političkom životu grada. S obzirom da su im programska načela levičarska, veliko je pitanje da li radnici u njima i dalje vide „da sa njima neizvesnosti“ (jedan od slogana SPS-a) kada se oni javno pojavljuju u najskupljim odelima i bundama i ne drže javne tribine po mesnim zajednicima da čuju glas naroda koji se pritajio. Na osetljivom terenu socijalne politike ovih dana se u Kragujevcu pojavljuje i Socijaldemokratska stranka koja gleda da okupi što više penzionera i boraca za socijalnu jednakost. Ona pod vodjstvom Dr Slobodanke Metiljević, bivšeg kadra kragujevačkog SPS-a želi da popuni prazninu koju lokalni SPS svojim  delovanjem ostavlja, a to je zaštitnički odnos prema najugroženijima i gubitnicima u talasu privatizacije. U medjuvremenu je ovih dana kao politička munja sevnula ideja nastala od strane neumornog čelnika G17PLUS Mladjana Dinkića o socijalnoj pravdi svih stanovnika Srbije,  a kojim je dat predlog na razmatranju Skupštini Srbije o besplatnoj podeli akcija velikih državnih preduzeća svim gradjanima Srbije („svakom po 1000 evra“)  i time je dobar adut  izbio iz ruku SPS-a, od kojih se ovakav predlog pre očekivao. 

Biračko telo SPS su i dalje uglavnom naši stariji sugradjani. Njihov upliv medju  mladje naraštaje je neznatan i sporadičan, što dokazuje da samo jedan opštinski odbor u Srbiji (i to Priboj !) ima svoju internet prezentaciju. SPS se i dalje oslanja na prevazidjene i nasledjene  kružoke, kao da smo u prošlom veku. Nemaju nikakvo štampano glasilo što govori o političkoj tromosti ove stranke. Duboko ukorenjena socijalistička ideologija u jednom delu biračkog tela koji je  oko 5% je njihov temelj na kome će graditi dalji opstanak u političkom životu grada Kragujevca. Tom SPS biraču možete da merite krvni pritisak sto puta i da mu asfaltirate ulicu, ali  ne možete da mu promenite osećanje kome će da poveri svoj glas. I to ujutru čim se otvore birališta. SPS je na selu je izgubio dosta birača, jer su se pojavile stranke koje drže resorna ministarstva i nude povoljne razvojne  kredite, a seljak nije u prilici da  može da odbije finansijsku pomoć. U SPS-u barataju sa brojkom oko 3000 članova sa ponovljenim pristupnicama posle 2000-te. Ako pitate i u drugim strankama dobićete sličan odgovor, a procena je da u Kragujevcu nema preko 5000 aktivnih članova u svim strankama, koji su spremni da javno učestvuju u političkom životu. Najveći politički brend kragujevačkih socijalista zove se Dr Slavica Djukić Dejanović,   mnogo im znači i sigurno vuče dobar  procenat više glasova. Ona je dugo u političkom životu, bivša potpredsednica cele stranke i neiskompromitovana čak i u najtežem periodu socijalista. Niko joj ne može skinuti epitet da je veliki stručnjak i profesionalac.   Zamerka joj  da se  ne ogalašava u kontinuitetu, ali kada dodje pravi trenutak g-dja Dejanović zna da smelo izadje pred birače i direktno u glavu (za očekivati od psihijatra) im saspe svoja ubedjenja. Iskustvo kragujevačkih TV stanica kaže da lokalni političari  na verbalni okršaj u studio pre ulaze sa plavokosom radikalkom nego sa iskusnom profesorkom Dejanović. 

To što jača SRS u Kragujevcu , i što god uzima veći procenat koji neće da podele ni sa kim, to što Nova Srbija nikako ne želi da participira u vlasti  sa Koalicijom Zajedno za Kragujevac, ostavljaju brisani prostor u koji socijalisti sa malo truda znaju da ulete.  U kojoj meri će SPS aleva zapržiti čorbu u lokalnom loncu videćemo uskoro na narednim lokalnim izborima.

Bratislav Uraković