Podsećanja: Od „ZAJEDNO“ na ovamo (treći deo)

Meteorolozi su možda zabeležili vrelije leto u Srbiji nego li te 2000-te godine, ali ni do dan danas na političkoj sceni kako tadašnje SRJ, tako i našeg grada nije bilo vrelije. Posle godina bombardovanja, poplava, razaranja i opšte nemaštine, zavladao je kao nikad dosad neviđen državni teror u smislu progona političkih protivnika, okvalifikovanih kao izdajnika, vođen rukom jedne klike pod imenom JUL, a koji su sebi dali za pravo da prekim sudovima očiste žito od kukolja u zemlji Srbiji, baš kao što su to radili njihovi preci pedesetak godina ranije.

ZAJEDNO sa ekspertima

U četvrtak 27. dec odlazeće 2007. u Kragujevcu je drugu od najavljenih četiri velikih konvencija održao aktuelni predsednik Republike i predsednički kandidat Boris Tadić. Istoga dana, u poseti gradu bio je i aktuelni ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G17 plus, mr Mlađan Dinkić. Ministar Dinkić »overio« je u centru Šumadije svoju podršku demokratskom kandidatu, ali obavio i neke svoje redovne poslove. Posetom ZASTAVI, ozvaničio je odluku Vlade Republike Srbije o otvaranju tendera za privatizaciju najvećeg kragujevačkog kolektiva. Time je potvrdio višemesečna čaršijska nagađanja da će G17 plus »uzeti stvar u svoje ruke« kada je »Zastava« u pitanju i okončati posao koga su mnogi prethodnici najavljivali, započinjali i ostavljali na samom početku. Imala se na umu nepobitna činjenica da ono što naum i obeća, Mlađan Dinkić ne ostavlja na pola.

Kragujevčanin – predsednik Srbije?

Ako Toma Nikolić pobedi na predsedničkim izborima, a sve indicira da to više nije samo hipotetičko pitanje, šta onda?

Podsetimo se da je učestovao na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Koštunice i Miloševića , da je na predsedničkim izborima 2003. godine dobio najviše glasova, ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik i najzad, da je na ponovljenim izborima 2004. u prvom krugu osvojio najviše glasova, a u drugom izgubio upravo od Borisa Tadića.

Do sada su radikali praktično korišćeni za plašenje glasača pred drugi krug, što je i uspevalo, jer je prethodno medjusobno ispljuvana vladajuća koalicija „zbijala redove“ pred zajedničkim neprijateljem, primenjujući Čankov recept za glasanje (odsedite tri sata na sopstvenoj ruci i onda njome, kao tudjom, zaokružite vama mrskog demokratskog kandidata, koji se nekako dokopao drugog kruga).

SVETLOST nije samo posmatrač

„Nisi umro, ako ne piše u Svetlosti“, važilo je nekad. A i sada je tu negde. S druge strane, pitanje je i da li si politički živ, ako duže nisi predmet neke od rubrika u ovom listu. Jedini kragujevački nedeljnik, list «Svetlost», bez obzira na sve političke turbulencije uspeva da ostane informativno glasilo Kragujevčana i da istrajava na svom prepoznatlljivom stilu. Činjenica je da tiraž nije kao u vreme pokojnog direktora Paje Ćirovića, kada je išao i do deset hiljada, ali treba uzeti u obzir i da su bila druga vremena. «Svetlost» je novina koja voli da se uzme sa tudjeg stola i ide od ruke do ruke, tako da se zaista opravdano smatra da je broj čitalaca «Svetlosti» najmanje pet puta veći od količine prodate na kioscima. Meni je draže da je uzmem od kolportera na ulici, ima u tome nekog rituala.

Dođite u… Petrovac

Na ovim stranicama, udobno smešteni u svom toplom domu, možete da pročitate zanimljiva promišljanja u vezi lokalnih i dr. političkih zbivanja, ili, još bolje, da saopštite i sopstveno mišljenje na slobodno izabranu temu. To je doprinos savremenih komunikacionih tehnologija. Naravno, na isti način možete i da pročitate najnovija izdanja vodećih svetskih glasila, posetite najveće svetske biblioteke, pratite najinteresantnija sportska takmičenja, pronađete obilje informacija na bilo koju temu koja vas u datom trenutku zanima, proverite stanje na svom bankovnom računu, pa čak i da kupujete izabrane artikle iz svih krajeva sveta…

Ali ako poželite da proverite stanje svojih obaveza za utrošenu električnu energiju, e to – neće moći!

Uloga lokalnih TV stanica u kragujevačkom političkom životu

Sukob interesa u trouglu političari – mediji – birači

I pored opšte saglasnosti da su izbori za zajednicu važan društveni posao, interesi zainteresovanih strana nisu isti. Naprotiv,oni često mogu biti suprotstavljeni. Izborni učesnici imaju interes da birače ubede da će baš oni najbolje ostvariti interese gradjana, bolje nego njihovi rivali, da se predstave u što boljem svetlu i da medije iskoriste na što efikasniji način za svoje potrebe. Interes birača je da jasno razaznaju suštinske razlike medju onim što im nude kandidati i da dobiju informacije koje će im u tome pomoći, pogotovo one koje se tiču mogućnosti realizacije i posledica odredjene politike. Realno naš birač želi preko medija da dobije i informaciju šta ne valja kod onih za koje ne želi da glasa, da bi imao opravdanja za svoj izbor. Komercijalni mediji pogotovo teže da što više zarade od političkog reklamiranja i da emituju što više reklamnih spotova ili drugih komercijalnih izbornih sadržaja. Mediji u službi javnog interesa nastoje da u skladu sa principima profesije pouzdano i autonomno izveštavaju o izbornim dogadjajima i učesnicima, što uključuje i analitički pristup o celokupnim izbornim dešavanjima. Postoji i treća vrsta medija, koji sami sebe nazivaju medijima od opšteg interesa, a u biti se radi o medijima koji sprovode ili daju prednost određenoj političkoj opciji i njihov interes se poklapa sa interesom te političke opcije. Obezbediti odgovarajuću ulogu medija u ovom procesu nije lako. U stvari, nijedan od preovladjujućih oblika izborne komunikacije – besplatne oficijelne promocije, debate, plaćeno reklamiranje, redovno novinarsko obaveštavanje o dogadjajima važnim za izbore – nije bez dilema.

Aleva paprika u lokalnom loncu

Socijalisti Kragujevca su na velikoj prekretnici u svom političkom delovanju. Na sledećim  lokalnim izborima ili će zauzeti čvrstu poziciju sa  oko desetak posto  glasova ili će ostati na margini političkog života grada u kome su bili politički dinosaurus i doprineli da mu se prilepi nadimak „crveni grad“. Da li je ovaj grad u medjuvremenu poplaveo ili  požuteo videćemo na sledećim izborima, a da na rezultate sigurno mogu uticati socijalisti svojim delovanjem je potpuno tačno, „što jes jes“, kako su zagovarali u trenucima najveće političke moći.