Filozof u lokalnom loncu

Generacije s’ kraja 60-tih pamte ga kao vunderkinda iz Gimnazije, čiji su godišnji izveštaji, a naročito one strane koje sumiraju pobednike sa raznih takmičenja, prepune njegovog imena i prezimena. Početkom 90-tih sećamo ga se sa javnih emisija radio «FAK-a» kod Krsta. Oni koji su odlazili u SKC na književne večeri, govorili su o mladom «čupavom» filosofu i pesniku, kao čoveku koji se izdvaja od drugih, a oni koji su čitali kritike neke nove knjige, prepisivali su u svoje beležnice ono što bi on napisao o tom delu.

Ono što je sam Saša Milenić napisao o knjizi Nenada Krge „DAMARI STVARNOG“, umnogome postavljaju algoritam njegovog kasnijeg političkog delovanja,

Sve je biznis i pomalo politika

U SAD je trenutno u jeku kampanja za predsednika države. Hilari Klinton je jedan od ozbiljnih kandidata da se vrati u Belu kuću, i osim što je elokventna i šarmantna i što je Klinton (brend), i što vrlo snažno prenosi stavove svojih demokrata, najvažniji faktor je da u tim prostorima Bil Klinton, ovaj put u ulozi supruga, važi kao najsposobniji za prikupljanje novca od velikih kompanija za finansiranje kampanje. „Gradac“ je poslovno udruženje vlasnika kapitala, preduzetnika Čačka, koji zapošljavaju preko stotinu radnika, znači vrlo ozbiljnih kompanija. Zar stvarno neko može da pomisli da bi Velimir Ilić uspeo u politici, da iza sebe nije imao podršku ove organizacije, koja je jača od mnogih privrednih komora i umnogome odredjuje pravce razvoja moravičkog okruga. Ima još mnogo primera, koji sugurno dokazuju da interesi krupnog kapitala umnogome odredjuju politička dogadjanja.

PODSEĆANJA: Od „Zajedno“ na ovamo(deo drugi)

(Za potpuno razumevanje ovog teksta, molim pročitajte deo prvi – niže na ovoj stranici)

…Nakon bombardovanja i poplava u jesen te 1999-e godine, počela je još jedna drama na političkoj sceni Srbije. Demokratska opozija Srbije ponovo je posle raspada „Zajedno“ imala  potrebu ujedinjavanja i to je realizovala kroz „Savez za promene“ koga je činilo 20-tak manjih stranaka, nevladinih organizacija i udruženja, ali bez SPO-a, koji je bio u svojim problemima posle atentata(tada niko nije pominjao taj termin osim njih samih), na Ibarskoj magistrali. Tako je izborna problematika ostala u drugom planu, a pitanje lokalne uprave u trećem. Takvim razvojem događaja politička dramatizacija se pomerila na tačku na kojoj vladaju rastuće sumnje, umesto da se odvija u polju mogućih sporazuma i traženja izlaza. Glavna tema nisu bili izbori nego pitanje elementarne sigurnosti ljudi. Konfrotacija na takvoj tački uvek je opasnija od konfrotacija oko klasičnih političkih pitanja.

Vlatko u lokalnom loncu, odavno

Demokratska stranka u Kragujevcu se pozicionirala vrlo stabilno u kragujevačkom životu i sugurno je da njihovi planovi, delovanje i ljudi zaslužuju posebnu pažnju. Dragan Planić, kao prvi čovek ove prilično brojne lokalne političke grupacije je perspektivan ali za sada ne dovoljno zastupljen   političar, iako se dobro nosi kako sa opozicionim delovanjem u Skupštini grada tako i sa svojom sve većom infrastrukturom. Dosta mu olakšava kompletan posao što iza sebe ima jednog Vlatka Rajkovića, koji je sigurno svidjalo se to nekima ili ne kragujevački politički brend.

Vlatko Rajković je bivši gradnačelnik grada Kragujevca, pre toga potpredsednik Skupštine opštine Kragujevac izabran tada iz redova odbornika, i to kao jedini iz tadašnje koalicije Zajedno koji je pobedio u prvom krugu glasanja . U legendarnoj pobedi DOS-a  bio je nosilac izborne liste za Kragujevac i poslanik u Saveznoj Skupštini.Na unutar stranačkim izborima bio je kandidat za potpredsednika stranke i to na listi koju je vodio Zoran Živković, ali kako je prošao Živković tako je i Vlatko, da li je tu bila pogrešna procena ili svojevrstan otpor jednoj po njemu pogrešnoj politici centrale, za koju se unapred znalo da pobeđuje, još nije do kraja obelodanjeno.

Uloga političke afere u promociji male opštine

Jedna ozbiljna ekipa ljudi sedi i dogovara se kako da napravi medijski bum u cilju promovisanja svog političkog programa. „Treba nam AFERA!“ bio je glavni zaključak ove iskusne grupe. Tako to rade profesionalci. A amateri prave afere iz neznanja, nesposobnosti, preambicioznosti, netrpeljivosti i alavosti. Bilo kako bilo jedna afera, na izgled mala, dobila je republički publicitet i opštinu Knić izdigla u sam vrh popularnosti, trenutno ali dovoljno.

BREAKING NEWS: „ U opštini Knić ugrožena ljudska prava!“. Kajron na B92, prilozi u svim informativnim emisijama javnog servisa, tema mnogih tribina po čitavoj zemlji. Jedan muški poduhvat da ambiciozni potpresednik skupštine Knić, smeni svoju predsednicu za vreme porodiljskog bolovanja, izbacio je opštinu Knić u sam vrh srpskih zbivanja.

Stragarci u igri detekcije

Malo stariji još uvek dobro pamte popularni kviz Kviskoteka i čuvenu igru detekcije, u kojoj igrači treba da prepoznaju koja od više osoba je prava, i autentično se predstavlja( sećate se: „Ja sam Nikola Kalabić, geometar iz Valjeva“). Ovih dana u Stragarima podno Rudnika, odakle nam dolazi voda Bistra,  odvija se kolektivna  igra detekcije medju meštanima.

Molim predstavite se:

Stranka 1.: “Mi ćemo doprineti razvoju varošice”,

stranka 2.: “Mi ćemo doprineti razvoju varošice”, itd.

Što kroz priču uz kaficu, što kroz deljenje propagandnog materijala  po kućama, lokalni politički junaci u ovoj šumadijskoj varošici ovih dana najavljuju blagi početak kampanje.

PODSEĆANJA: Od « Zajedno « na ovamo (deo prvi)

Većina političkih analitičara, a bogami već i istoričara se slaže, da je najbolja predizborna koalicija stranaka napravljena u postkomunističkom vremenu u Srbiji, koalicija Zajedno iz 1996.godine. Iako teškom mukom sastavljena, ona nanosi prvi ozbiljan izborni udarac režimu Slobodana Miloševića i na talasu pobede artikuliše ogromnu energiju u odbranu iste, uvodeći tako u zemlju Srbiju jedan novi način borbe, režimu nepoznat, a svetu vrlo simpatičan.

Ko god da je kriv za njen raspad, nosiće pred licem istorije veliko breme krivice, zbog posledica i po državu i po narod, koje su zadesile Srbiju poslednjih godina minulog veka, a zbog propuštene šanse da se na krilima uspeha, režimu zada poslednji udarac septembra 1997.godine.

Da li znate odbornika iz svog kraja?

          Na ovo pitanje veliki broj anketiranih odgovorio je ne, a nisu baš sigurni da li je to bitno ili ne, za razvoj njihove mesne zajednice. Mnogi nisu sigurni ni da li imaju odbornika iz svog kraja. Ovde ne uzimamo u obzir stranačke prvake koji su mnogo više nego samo  odbornici.Po proporcionalnom sistemu, još uvek važećem za lokalne izbore, u redove odbornika se biraju kandidati na predlog stranaka koje su prešle cenzus na izborima (trenutno tri posto). Političke stranke gledaju da se na što bolji način prezentuju lokalnoj javnosti u gradskom  parlamanentu i zato mnogo brinu ko ih predstavlja, jer tu zaista ima i ozbiljnih stručnih razmatranja. Ipak politički subjekti  ne mogu da se odupru pretenzijama svojih najzaslužnijih aktivista, pa je izbor odbornika filigrantski veoma osetljiva stvar, jer treba napraviti kompromis: lojalnost i/ili  stručnost. Sasvim sigurno je to osetljivije pitanje  i od izbora kandidata  za poslanike u narodnoj skupštini , gde je taj filter mnogo gušći i svodi se na par ličnosti, uglavnom partijskih lidera. 

       Slavoljub Bradonjić-Brada iz Sušice, Milan Marković-Miša iz Grbica,  Slađan Rakić iz Iline Vode,  Ivica Samailović iz Beloševca i Raka iz Ugljarevca(pobedio sa 68:0 !), a na prethodnim izborima Radiša Mirčetić-Lisac iz G.Jarušica te Mića Mijailović iz Desimirovca(četiri puta ponavljani izbori, a on svaki put pobeđivao ubedljivije) su pravi primeri lokalnih odbornika koji svojim marljivim radom na terenu, medju svojim najbližim sugradjanima, na pravi način obavljaju svoju ulogu predstavnika narodne lokalne vlasti.

Kako će(mo) ih birati ?

            Izbora će biti, neće biti. Biće već u decembru, ili će biti kad se steknu (zakonski i dr.) uslovi. Biće istovremeno ili… Na razrešenje ovih dilema svakako nećemo dugo čekati. Ustavne odredbe i izborni rokovi ipak obavezuju. U svakom slučaju, ako ne do kraja godine, najdalje do naredne jeseni imaćemo predsedničke, pokrajinske, ali i lokalne izbore.

            Kada je u pitanju izbor lokalnih predstavnika narodne vlasti, mnogo interesantnije pitanje, od termina održavanja, je pitanje izbornog sistema po kome će odbornici i predsednici opština (gradonačelnici) biti birani. Prema sadašnjem modelu, odbornici se biraju po proporcionalnom, a predsednici opština po dvokružnom većinskom sistemu. Da li će tako biti i na narednim izborima, zavisi od Zakona o lokalnim izborima i Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno od političke volje ili dogovora trenutnih aktera republičke vlasti.

            Na izborni sistem lokalni birači ne mogu da utiču. Ali njihov stvarni uticaj na (adekvatan) izbor svojih predstavnika u lokalnom parlamentu umnogome zavisi i od izbornog sistema. Postojeći proporcionalni sistem odgovara samo političkim strankama, i to pre svega velikim i dobro organizovanim, zato su ga one i kreirale. Lokalni izbori služe im kao simulacija ili kao korektiv odnosa političkih snaga na republičkom nivou. Zato se najčešće i održavaju odvojeno od izbora na republičkom nivou.